Учитељ

Ниеининка |

707

скиде се пред мејаном с коња и затражи каву, па ником ни помози Бог. Ми сви око њега, председник и чланови, а он неће ни да се поздрави, већ председнику рече: шта ми се тиче, што си ти председник. За овим донесе му мејанџија каву, а он узе да је срче, па нама свима окрену леђа. Боже сачувај!“ Г. уча тек мрдну главом. Из овога сам видео, а и доцније чуо да није господин, најбоље прошао.

Како је Свети Сава онда слављен готово се тај обичај задржао и данас у многим школама, па и у овој, само је разлика у томе, што онда није било никакве свечаности за ђаке, него више за родитеље, те се ови веселе и часте у школи, пијући за општом софром, а ђаке отерају кућама. Данас је то измењено у толико, што се више обраћа пажња ђацима, јер се ово сматра поред школске, да је и ђачка слава. Поред ђака и родитеља, скупља сеу школском дворишту младеж из целе школ. општине, те се ту игра уз вијолину, флауту, кларинете, гајде или свирале: певају разне песме, баца камена, рве и прескаче уже.

Дешава се, да се по где кад, родитељи запију у овој општој софри, па и до боја дође. Обично се, теда расправљају личне зађевице, а нарочито партиски послови, с тога председник, кметови и пандури морају бити целог дана иа опрези, да би се ред одржао.

После водоосвећења и резања колача настаје декламовање и певање ученика-ца, али увек пре овога учитељска беседа. За овим се бројао новац добивени на икону „Св. Саве“. Ово је рађено раније док је постојао тако звани: „Школски фонд“, кдји је помагао издржавање ове школе, као и њене сиротиње (сиром. ђака). Тај се новац у први мах давао „школском старешини“, а доцније школ. благајнику, па се увек на овај дан јавно подносио рачун о стању фон. касе, а нарочито зашто је што утрошено. Фонд је овај био доспео до 60 5=+, по причању, а то отуда, што је било добротвора, који су о сваком Св. Сави давали по ! + за ову цељ, а многи по 9,3 па и 5 +. Кажу да је од овога нешто утрошено за грађење школе, а остатак у 240 динара дат је неколицини на приплод, па је ту и пропало како главница тако и интерес. Дуго година за овим месни свештеник г. Јов. Ђурић давао је све оно, што му на икону о Св. Сави падне школ. благајнику као прилог од његове стране за сиромашна ученике. Доцније пак његови капелани, на. жалост, и ако су млађи, не само што однесу новац с иконе собом