Учитељ

а

127.

истиче начело: угледајмо се на природу. Сунце, вели Коменски, даје свему ономе што расте: а) светлост и топлоту непрестано; 6) кишу и ветар често; и в) муње и громове врло ретко. Слично томе треба и ми да поступимо према ученицима.

Даље писац, у 27. глави, говори о нижим и вишим школама. На васпитање треба употребити сву младост до 924 године, расподељену на 4 нумере (сваки по 6 година). Тим периодима одговарају : матерннска школа, основна школа, гимназија (латинска школа) и Универзитет. У главама 28—831 реч је о овим појединим школама.

Да кажемо две речи само о основној школи. Коменски је друкчије зове: школа матерњег језика. У прошлим вековима у Јевропи су књиге писане и све се је учило на латинском језику. Али Коменски тражи да претходно сва деца, и она која ће доцније бити земљорадници или занатлије, као и она која ће доцније бити земљорадници или занатлије, као и она која ће продужити учење у латинској школи, прве основе знања, потребног сваком човеку, добију на матерњем језику од шесте па до дванаесте или тринаесте године. Даље тражи да у наставни програм уђе и он што је најглавније из појединих заната, како би се код деце раније показала наклоност за шта је које, те да се томе могу и одати. Тражи још да се у основној школи само четири часа дневно употребе за наставу, два пре и два после подне (остало време да се употреби на домаће послове, нарочито код сиротнијих, или на згодан одмор и освежење); часови пре подне да буду за развијање разума и памћења, а часови после подне да се посвећују руци и гласу. Као што се само из овога види, код овога великана ХУП. века наилазимо на мисли, које и данас могу бити предмет озбиљних студија.

У последње две главе, 32 и 33, Коменски говори о уређењу нижих и виших школа и о томе, како да се општа метода, коју је израдио, отпочне употребљавати, т.ј. како да се једном отпочне реформа школа по његовом плану.

» На крају, у допуни једној, Коменски казује како је, поред ове Дидактике, написао и засебан Упут за материнску школу, а намерава написати и књиге за народне школе, као и оне што су потребне за гимназију.

На послетку штампан је у овој књизи, као додатак, кратак нацрт реформе чешких школа.

Изнели смо у кратком прегледу садржину „Велике Дидактике. “ Мислимо да је и то довољно да заинтересује читаоце за ову књигу. Нарочито учитељи наши (и наставници у опште) треба да прочи-