Учитељ

128

тања. Зашто ли сл г. писац, овом приликом, није послужио г. Стевином рачуницом, у којој је до најмањих ситница то одлично изведено 2 -

Приступајући деоби целих бројева писац, оправдано, узима чисто стотине и дели их јединицама, подешавајући да се стотине не размењују и да се деоба свршава без остатка. Ну, међу задацима, који иду уз ову деобу једноцифреним делитељем налазе и такви у којима је делитељ троцифрен број, те се стотине дељеникове морају размењивати у десетице а десетице у јединице.

За овом групом бројева долазе ове групе: 480 : 2; 366 : 3.

Да би објаснио писмено дељење г. писац узима најтежи дељеник, јер се морају растварати, промењивати, и стотине у де сетице и десетице у јединице. Пример је овај:

796 + 2 == 378. 6

15

15

“16

16

Други је пример: 465 + 5 ==):

|

ТЕ

Овај је пример лакши од првога, јер се размењују само стотине у десетице.

Веома је карактеристично да се писац и сада, у ХХ веку, служи изразима: „Спуштам 5 из дељеника!“ „Кад се дељитељ не може да садржи у првој цифри дељениковој, онда се узимају две цифре дељеникове!!“ Може ли бити што поступније и очигледније!!

Нигде нема примера за деобу: 200: 3; 400:7 и т.д. т.ј. чистих стотина — јединицама. Задаци са троцифреним делитељем нису груписани, него растурени овде, онде; а има троцифрених делитеља у којима су стотине, десетице и јединице, а претходне речи о тој врсти дељења није било. Исто тако има задатака којима се траже 98, 5/6, а о томе раније није било говора, као што смо већ напоменули говорећи о деловима, разломцима.

У одељку „велика таблица дељења“ (2.) поређане су стотине