Учитељ

760

човека само, када с њим чуствујемо и његове покрете у себи преживљујемо. И управо једном неразвијеном животу морамо се приближити уметношћу љубави, смањивањем својих рођених чустава у тамно, неразвијено, детињско, чисто. Не сломљена наивност у дну душе приближује педагогијскога генија детету. Песталоци у својој учионици, Фребел у Тирингијским бреговима, изумевајући дечје игре и дечје песме, показују такав дар као у каквом прафено-

мену. Где је он спојен са јаком интелектуалном способношћу, постаје сасвим задобијаћи облик душевнога живота, као што је Платон у симпозиону Сократа приказао. Из основа наивнога разумевања потиче тада размишљање о душевном жиВвоту тако живо, тако пуно реалнога смисла, да се не да потчинити научној анализи. Из такога размишљања су постали дивни младићки створови Платонони као јединствени споменик педагогијскога афекта, затим Песталоцијеве људске слике у Линхарту, најлепшем пучком роману свих времена, и његове као и фребелове фантазије о човечјој души и о развоју човечанства: с дубоким смислом, елементарне, конкретно истините, не дају се мерити мерилом научне анализе, ствар за себе у свету мудровоња о човечјој природи. Свет не може осиромашити, док живот, дете и породица тако бивају чуствовани. У томе је и снага народнога учиТеља: дете народа, неколико година од сеоске школе семинаром одвојено, пред њим је дрвени психологијски и педагогијски схематизам, али изнад и испод њега живе му сва наивна искуства. Па и Дистервегу и Фреблу могу се пе: дагогијски теоритичари често насмешити. Како неумешно, као деца, раде они оруђем анализе, али њихово чуство детиње душе, — то је оно, чиме су они, уздигли над све нас теоретичаре. И педагогијском генију истиче из непрестано обнављанога бављења са човечјом и детињом душом и разМмишљања о томе могућност да се проналази и да се дође до најпогоднијих средстана за образовање и за настављање. У учионици потичу ови проналасци, деци пред очима, и профеномен такога проналазача је Песталоци: са запуштеном децом око себе бори се са најпростијим, пајелементарнијим з4датцима и проналази елементарни метод. Какав контраст: просвећеност салонска у Француској и онде фантазирајући Русо, његова књига на столу светских дама, његова деца у дому за