Учитељ
759
закон. Са васпитаником треба, дакле, отпочети. С правом ставља Хербарт на почетку науке о васпитању појам о могућности васпштаникова образовања. Овај појам изражава сасвим сложену сатиријску чињеницу. Душевни живот чини еволуцију. Основ за разумевање тога става напред смо поставили полазећи од телеологијскога характера свега душевнога живота. Ту се јавља непрекидно надолажење сатиријских елемената, увежбавање елементарних процеса с којима ти елементи у однос ступају, постајање разумевање стварности из њих; али уједно, пошто ми на ове слике објеката у чуствима и нагонима реагујемо, и изображавање ових елементарних покрета, појамно везивање њихово у једно јединство чуствености и характера и све напредније вежбање одатле потичућих вољних радњи. Општи закон овога развоја човечје природе у супротности је са оним основним законом, који спољашњом природом влада. У природи влада сопр огедџа! еНнесшт и, тим условљен, закон о одржању снаге, овде пак влада основни закон појачања. Затим казује закон о могућности образовања, да је могућно развој васпитаников унапређивати, његове препреке уклањати и душевни живот његов заводити до савршенства, када образујући уметник познаје законе душевнога живота и разуме их употребити. И ту настаје сада најпримамљивији задатак, који наука о васпитању познаје: она треба да педагогијскога генија опише и анализује она треба тим да будућега васпитача чуством његова достојанства и одушевљењем за његов позив испуни. И у педагогијском је генију нешто првобитно. Ређе се је он може бити но песник или сликовни уметник у историји појавио. Сократ, Г1латон, Коменски, Пестолоци, Хербартш, Фребел су несумљиво од те врсте. Они ступају поред песника као личности“ истога ранга, али сасвим другога чуственог склопа. Историјско знање о њима црпемо ми више из приказивања других о њима но из онога, што су нам сами посведочили. Примећује се, да привлачна снага, коју човек на друге врши, условљена импулсивном моћи, са којом се показује и предаје. У педагогијском генију владају свокако чуственост и опажајна снага, никако разум. Тако се опажа често и у животу, да људи не необично оштрога разума имају овај педагогијски таленат. Ми разумемо и одређујемо једнога