Учитељ

785

каквих потреса дотичних предмета намењених за опите, што се иначе никако не може избећи, кад се исти предмети морају да преносе с прозора на сто и отуда натраг. Кад се поличица обрне натраг, сви се предмети нађу у истом положају према светлости као пре. Слична справа даје се без муке и без већих трошкова, наместити на предњој страни прозора сваке учиопице (Слика 1. и 2.).

Следећи опити, који се даду остварити с незнатним сред. ствима а са подужим временом потребним за њину реакцију, нека послуже као примери за предња излагања. Они су у главном узети из одличног дела Детмеровог: Пе тега РИаплепрћувјо10озвећев Ргакикит. (Јепа, Опебау Етасћет).

Између гасовитих продуката, који постају изменом материје код биља, од особите важности је кисеоник, угљени диоксид као и вода, која је чешће излучује и у облику капљица. Издавање водене паре, транспирација, као и примање и одвођење воде, који су с тим у вези, најлакше се дају показати, како непосредно или посредно.

1. Ва један прост опит употребљава се снажна лист ата биљка, са кореном и жилама у лонцу. После обилатог заливања водом, лонац с биљком се измери на кантару; по том се изложи утицају светлости па се поново измери. Разлика у тежини показује губитак воде путем транспирације (кожног дисања). Да би се по могућству спречило непосредно испаравање, обавије се лонац станиолом као што се и површина у лонцу њиме добро покрије.

9. Још тачније је овај начин. Једна или више лиснатих грана са. одсеченим крајем ставе се у воду; ради спречавања непосредно испаравања површина се воде прекрије слојем зејтина, за тим се поступа као и код првог опита. Губитак воде даје се видети и вагањем измерити. Оно што самим очима видимо, не смемо као доказ узети. Смањена тежина има да нам покаже, да вода не иде само из лонца на више у биљку, већ и из биљке у ваздух. Овај се опит даје лако проконтролисати тиме, кад се исти лонац напуни водом и покрије слојем зејтина, али без биљке, од куд ће се видети да вода у лонцу с биљком није могла отићи никуд, већ једино кроз биљку. -

3. Ако се хоће да се утврди утицај светлости на количину транспирације, онда се опет друго чини на тавну месту, у каквом сандуку. Ако се ради са врбовом граном, онда ће се једва и опазити разлика у количини испарене воде на светлости п у хладу. На против, кад се за опит узме липова грана, онда се јасно види