Учитељ

818

Директор му приђе и рече:

— Ствар са суринтендантом је ситница. Ја ћу је расправити и изравнати. Но што је у истини озбиљно, то је то, што ви више нисте учитељ. Ваша памет није оно, што је некад била. У вашем животу нема реда, а ваша школа је, ваљда, испод сваке критике, зато што је не волите више. Ја то знам и без ваших речи. Зар тако одговарате на последњу жељу своје матере» Куда сте дели њено писмо Да га нисте изгубили > Е

— Не, оно је још у мене! — узвикну Рати, а очи му се напунише сузама. — О, опростите ми, што сам у оваком стању изашао пред вас. Не мислите о мени сувише рђаво. Прочитајте извештаје инспекторске; они ће вам казати, да сам ја вршио своју дужност за ових 5 година. Тражио сам знања. Но отпочела су гоњења, имао сам и својих личних мука и несрећа, и ја се почех заборављати и опијати. Има томе 2—8 месеца. Но могу се још и вратити на прави пут. Погледајте на наш живот у неким селима. Ако нас почну гањати својом мржњом, нико се неће наћи, да нас з штити, да нас посаветује. Против нас узбуњују децу, загорчавају нам цео живот. Нити имамо забава каквих, ни књижница, ничега. И, хтео не хтео, мораш попустити. Но ја вам рекох. Моја је савест чиста. Ја могу смело да гледам људима у лице. А после __ спазио сам вас, то је довољно. Ако ми опростите, опет ћу бити онај, који сам и пређе био. Моја вам мати не може више писати. Но ја могу, не бешчастећи њену успомену, да вас молим за опроштај ње ради.

И, брзо превлачећи руком по челу и очима баш као да би хтео да отера рђаве знаке прошлости, он додаде:

— Хвала Богу... све је свршено.

Директор га посматраше за часак, пружи му обе руке и рече:

_— Ја вам верујем, верујем у вас. А сад ми обећавате да ћете се вратити оним мислима, које сте имали, кад сте излазили из Учитељске Школе, је л тако Ви ћете се вратити на добар пут, ви ћете опет волети децу, поносићете се својим звањем, јуначки ћете подносити гањања, бићете пуни достојанства! Ви ћете се опет латити самообразовања.

— Да, — одлучно одговори младић.

— Лепо, — рече Мегари. Ја ћу заборавити све што је било. Ја ћу мислити о вама с пређашњом љубављу. Ја доста разумем и доста праштам. Вратите се у ваше село и одајте се свом послу енергично и трпељиво, Видећете, како ће се опет вратити покојин дани. Збогом и сећајте се своје матере!

— И вас ћу се такође сећати, докле год сам жив — узвикну Рати, и оде радостан.“ Св. Поповић

– Наставиће се —