Учитељ

112 ; УЧИ ПВЉ

Председник исправља поједина места из говора г. Поповића, _ која се односе на Главни Одбор, на његову равнодушност према неприликама које окружавају школу и учитеља.

Напомиње да је Скупштина изабрала одбор који ће спремити _ материјал и поднети га комисији за израду пројекта закона о.

народ школама, и мисли да скупштина не би требала да прими поднесену резолуцију г. Јов. Поповића без извесне коректуре. !

Г. Јов Поповић говори да није имао намеру нити игнорише

спрему и савесност те комисије, али, вели, неки чланови из те комисије радили су и овај, садањи закон, па ипак он не ваља.

Г. Дим. Путниковић вели да није све истина у говору г. Ј. Поповића и да чланови комисије за израду закон. пројекта морају имати више педагошке спреме, доказује примером, где за

рад треба и искуства и теоријске спреме, да се помеша оно што ми знамо с оним што други знају више и боље од нас.

Г. Јов. Поповић узима реч ради личног обавештења и остаје

при уверењу да су само учитељи у стању донети добар закон о нар. школама.

Г. Д. Путниковић вели да је 2-2=4 и у Србији и у Аустралији и под каквим погодбама наша школа има живети, под тим истим са врло малим менама и у Немачкој и у другој земљи.

По том је примљена резолуција коју је предложио г. Поповић са неким изменама. Та резолуција гласи:

„Поводом покренутог питања о пројектовању закона о школама ХХМ учитељска Скупштина изражава своју жељу дабиу комисију за овај законски пројекат требао да уђе што већи број учитеља ито нарочито са села. Ставља се у дужност председништву Скупштине да оно одмах издејствује потребно одобрење од цен· тралне просветне управе, да се ова жеља ХХУ Учитељ. Скупштине што. пре оствари. У случају да централна просветна управа не би имала буџетске могућности, да сноси трошак потребан за чланове

ове комисије, то ће исти сносити каса Глав. Одбора Учитељ. Удружења.“

Г. Св. Ивковић замера Гл. одбору зашто се није одмах, на завршетку скупшт. седнице конституисао и предлаже да изабрани Гл.

одбор то ове године учини, и да се записник скуп. седнице у првој свесци учитеља одштампа у целини. Настаје одмор.

ПОСЛЕ ОДМОРА Г. Св. Ивковић, наставља свој говор, у ком износи примере да су учитељи гањани као невини и после доказа о њиховој невиности њима није дата сатисфакција.