Учитељ

О. ПРИНЦИПУ РАЗВИЈАЊА 151

трашњим силама, по вечним непроменљивим законима који су урођени сваком створењу. Од велике је важности то за снога који хоће друге да васпитава, образује. Васпитач треба да познаје те законе. Човек се развија, напредује; тај законски напредак долази сам од себе, ако га ко само не смете; тај напредак не производи човек сам, већ он треба да изнађе „Разазна тај напредак, и да га поштује.

Тежња за развијањем живи, ради и ствара у свима организмима.

Развијање се може и ослабити и ојачати, зауставити и подпомогнути. ИМ једно и друго бива по мери онога што утиче на развијање.

А шта утиче на развијање н.пр. човечијер Развијање се - буди и дражима споља, т.ј. оним утисцима који долазе од спољњег света. Унутра у човечијем организму ради она сила која тера напред, а споља долази оно што утиче на њу; тој сили изнутра долази на сусрет нешто с поља, па је оживљава или потпомаже. Кад се резвијање, тако да речем, буди, онда се оно и потпомаже; тако се на прилику буди развијање биљака светлошћу, топлотом, кишом и материјама које хране. Ту је дакле светлост, топлота, киша и храна оно што буди и потпомаже развијање биљке. Тако исто бива и код животиња и код људи. Човек се поред тога мора још и надгледати и неговати од других људи, нпр родитеља ит,д. Ти људи буде у њему уједно духовни живот и дају тој духовној човечијој природи хране која је удешена према разним степенима њеног развијања.

И на то треба да обрати пажњу сваки васпитани наставник. Духовна храна треба свакад, у сваком добу детињег и младићевог развитка да је удешена према његовим потребама и према његовим силама. Нема већег греха и преступа који се може учинити човечијој природи, него кад се било код куће било у школи не пази на то удешавање и одговарање духовне хране према потребама и силама човечијим. Благо наставнику — а благо и деци — кад наставник ради и свој посао с потпуном увиђавношћу, с потпуном свешћу. Тежња је за развијањем у сваког детета; дете хоће да се развија (а не да се увија). Дете ће напредовати у своме развијању ако оно што утиче на њега споља, одговара особинама, силама, природи детињој; ако то пак није тако удешено и дете неће моћи напредовати. У самој детињој природи је тај ток, тај напредак, тај процес, тај закон како ће се развијати.

Ако је духовна храна удешена према детињој природи, дете