Учитељ

152 а УЧИТЕЉ

ће је примити радо и жељно и прерадиће је; а шта значи та реч: | прерадиће је. Ако та храна духовна одговара његовом духу, оно ће је усвојити, она ће постати његова својина, прећиће му — што но кажу — у крви у месо; оно ће моћи њом самостално располагати, оно ће је знати примењивати где треба, употребљаваће је на најкориснији начин; она неће бити у његовом духу нешто мртво, . тешко, као какав камен који притискује полет духа. Ако та храна није удешена према дечијим силама, дете ће се клонити, оно ће се бранити колико год може да је не прими у ризницу свога духа То важи и за дух и за тело. Дете неће примити у сету материју коју не може да преради, да свари (било у телу било у духу). Један је Немац рекао: „Оно што се не може да свари прави је отров за духовно развијање, оно смета и не да човеку да напредује:

оно шта више може да уништи сав духовни развитак“. Страшне

су последице које долазе од тога што људи не знају да све што предају деци удесе према дечијим силама и потребама. Томе је највише то узрок што се не познају те силе и закони по којима се оне развијају. Ту не помаже богме ништа већ озбиљна и темељита штудија човечије природе.

Кад се детету натури нешто што не одговара његовој природи што не потпомаже да се развије његова природа, његов духовни ни телесни развитак, што не одговара ни његовим тежњама ни његовој радњи, то дете мора ослабити, закржљати и телесно и духовно.

Обично се зна, која храна смета а која потпомаже телесни развитак, али се тако тврдо не зна, шта потпомаже и шта смета

духовном животу и развитку.

Може се казати и доказати, да су се скоро у свако врсме терала деца да уче ствари које не може духовно да свари ниједан човек, па да их није никад ни сварио. Тога има и данас. О, кад би само наставници били у стању, да увиде, каква је то страшна заблуда, кад би могли да прегледе све последице које морају произићи из такога жалосног учења, чини ми се, то би био први корак да окрену децу учити другом чему бољем и паметнијем!

Но ето муке што баш онај који је напунио свој желудац таквим материјалом који се не да сварити не може да увиди, да се таквом храном деца убијају: не, он то сматра као неку светињу, као скупоцене тајне, а може бити да их неки држи и за предубоку мудрост, коју свачија смртна глава не може до дна да искапи, као што је њему само дозвољено било. Ово духовно убијање не