Учитељ

0 ПРИНЦИПУ РАЗВИЈАЊА 158

могу да појме људи који су заборавили шта су деца и који не знају шта треба човечијој природи. У историји педагогике наћи ћете, какве су биле последице тога намерног и ненамерног духовног убијања, наћићете и у другим историјским делима, у којима се казује како се некада учило, могло се то до скора и сада видети не само у Кини, већ и у Италији, Шпанији, а што се нас тиче, ту се још нису могле оценити како треба грдне последице неприродног и наопаког учења и образовања дечијег.

Свака се биљка развија по својој природи. Свака животиња, сваки човек, сваки народ хоће да се развија по својој природи. Ако се тако доиста развије, онда ће и биљка и животиња и човек и народ проводити срећан и радостан живот; а ако тако не буде, онда и од срећног и радосног живота нема ништа. Како весело јелен скаче у зеленој шуми, како лети и пева шева у божијим ваздуху, а како тресе затворен лав гвоздену ограду своје тамнице. Што већа и племенитија животиња, то и силнијаи страшнија.

А човекр А народи мали и великиг Је ли икад човек био срећан коме није дато да се развије по својој природи» Да ли има жива народа који не тежи за слободним покретом и развитком2Зар се још неће или не може да појми онај главни узрок зашто пропадају толики људи и зашто су несрећни целога свог века, зар се још не зна за главни узрок немиру, незадовољству, побунама и револуцијама народним» Јадан је то народ који не би устао против угњетача који му не дају да се слободно развије; то сносити може онај народ који је са свим покварен и пропао, који као 'но згажени несрећници не осећају бола кад види да му је одузета слобода развијања. Нема среће ни за појединца ни за све људе без слободе и развијања, а ту се наравно разуме на првом месту и слобода мисли, јер без слободе мисли (или што је то исто без слободе штампе) нема ни напредовања ни развијања. А тде има те слободе, тамо људи и не мисле на револуције, и не мисле да се буне и крваве. А како ли је тамо где се та слобода сужава, гази или где је никако и нема»

Песталоци, велики педагог и добротвор швајцарски, рекао је на једном месту: „Човечије образовање и васпитање бива по унутрашњој тежњи за развитком и по силама које су у човечијој природи. Оно што долази од уплива образовања може се сложити с вечним законима по којима расту човечије силе. Васпитање треба да се с тиме сложи. Но и једно и друго може да дође с тиму сукоб. Човек се образује и васпитава само онда како ваља кад