Учитељ

;

О ПРИНЦИПУ РАЗВИЈАЊА 155

која представља како се у свакој и најмањој стварчици огледају закони васколиког света. Сапа није више свет мртви механизам, већ је живи механизам, који ради, који у самоме себи има снагу која све подмлађује итд.“

Васколико човештво стоји под тим великим, општим законом, под законом човечијег развијања. Тај се закон с њиме родио и дошао. Сваки народ стоји под особитим законом развијања, који не противуслови ономе општем закону, но који га само специјално, представља у свсјој појединости. И сваки човек стоји под индивидуалним жигом ових закона. Код сваког човека који се развио телесно и духовно како ваља наћићемо неке особине које су само код њега, а наћићемо уједно и народни тип и карактер опште човечански.

Историци посматрају у бесконачном процесу развијања суштину створења, а пре свега суштину умнога створења — светска историја и није друго шта до процес развијања оних клица које се налазе у човештву и које напредују у бесконачност.

Кад се посматра историјско развијања народа, онда се појимају све различности, сви разни степени културе; све се то лепо појима и одатле се рађа благословена толеранција (трпљивост), религија човечности. Такав се поглед на свет уздиже изнад скучености срца и ограничености ума. Такав је поглед на свет у слободна човека.

Све се развија својим природним путем. Светска је историја историја развитка читавог човештва, и у историји наука види се како се непрестано ишло да се нађе истина. Та ни једна религија није одмах с почетка била савршена, већ као и све што је људско полако је постала и развијала се. У хришћанству се огледа производ развитка духа људског. Хришћанство је клица живота хришћанству је тежња и опредељење да постане начело које ће обухватити цело човештво; хришћанство је начело вечитог напредовања. — -

Нема тога времена, које би могло рећи, да је са свим пронашло истину! Но ни једно време не треба да се опет задовољава с оним истинама које му је прошлост предала. Кад настане ново време, онда старе истине не могу више да поднесу како ваља. Време се зове и јест ново само за то што су и истине нове. Као што је старо време основица новоме времену, тако су и истине које су дошле из старих времена основа новијем времену, па ће