Учитељ

162 УЧИТЕЉ

сиља били криви људи, који су се сматрали као најпросвећенији људи. Најпросвећенији људи, који су руководили васпитањем и образовањем, сматрали су, да зарад добра детињег човек има права да крха ум и живот дететов према својим плановима и правилима. Сва господујућа педагогика градила је своје теорије и примењивала их на практици, позивајући се на то право принудног отимања и присвајања детиње душе, на право порабоћивања детета.

Поред тога јављаху се и руководиоци педагошке мисли, који су, истина, волели децу, али међу њима не беше људи, који биу истини, у својој потпуности, уважавали дечју душу и који би стога и практички признавали њена права на сопствени, смосталан, слободан живот.

Благодарећи томе, дечје је васпитање пузило по мраку, и, место светлих, јаких поколења правих људи, свеш се пунио милијонима пузаваца, који се бојаху џодићи глању ка сунцу, милијонима још из детињства духовно ушкопљених људи. ;

Идеју о бескрајном поштовању, уважавању дечје душе, која треба да препороди човечанство, коју је некада прокламовао Христос, и која је, у току две хиљаде година заборављена, васпоставио

је сада и необично сјајно, силно, дубоко образложно и развио Толстој у свом учењу о васпитавању.

Нико с таком одређеношћу није пренео уважење душе ч0векове у опште на душу детета, нико није са таком категоричношћу захтевао реално, фактичко, живо поштовање душе дететове,

личности његове, као Толстој. Б 6 руског превео

Д-р Јован Максимовић.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

Педагошке библиотеке, школски музеји и стапне

изложбе учила. — По Беегеру —

(Наставак.) Преглед најглавнијих музеја

Мизбе зсојаге пабопа! у Брислу.

Овај музеј је државна установа и имао је своју сопствену зграду, а доцније је премештен у просторије Раја ди Станатепан-а. Он