Учитељ

188 УЧИТЕЉ

„За нас је овде споредно, колико је Л. издржала дана затвора. " Потађајући пут њенога живота за нас је важно да оваквих случајева има хиљадама у маленој Србији — а то значи да није лудо говорити о сепаратизму полова код нас како то вели писац. већ је наивно тврдити да под оваквим околностима живота може по-_ стојати хермонија између полова, кад ње може бити само у речнику или мозговима наивних људи. Драг. Михаиловић, уч.

~ (Наставиће се)

Х ИЗ СТРАНЕ КЊИЖЕВНОСТИ | | Копдатептаја ог вћид-5аиду, А. Е!зсплоп ог ТазНпсћа апа Обћег Какфога ба Нштап Реуејортеп! мић Ргасиса! АррПсаНопз (Основи штудије детета дискуепја о инштиктима и другим факторима у људском развићу е практичким применама). Ву Едит А. Ки краћтећ В. 5., М. Рћ., Ашћог ог „паце е Рзусћојоту“, Хем | тоТК, 1906., стр. ХХГ + 384. | (наставак). / Неће бити згорег ако мало додамо о ћелији у опште, у светлости модерне неурологије.: Животињско тело је састављено из ћелија, које образују линеалне десценданте фертилизованог овума. - Ћелије се састоје из нуклеуса из ког омотава цитоплазма (протоплазма), а све се то држи једном ћелијичном мембраном. Растење ћелија у први је мах просто растење у броју, помоћу партиције и дисизије нуклеуса. Само касније овај прираст у броју скопчан је са пупољком. Ове се ћелије понајлак модификују тако, да су способне за различите функције. Оне се ређају у три слоја: спољашњи (екшодерм) средњи (мезодерм) и унутрашњи (енардерљм) слој. Из ектодерма се развија кожа и нервни апарат (велики мозак, мали мозак, мост, продужена мождина, кичмена мождина, периферијски и симпатијски нервни систем). Из мезодерма се развијају мишићи, ткиво што омотава, репродуктивни систем, циркуларни апарат. Из ендодерма развија се алиментарни (пробавни) канал. - Герминалне су ћелије оригиналне или ћелије матице, из којих се друге развијају. Неуробласт значи младу нервну ћелију. Неурон или нервни елеменат састоји се из дендршта, који воде импулзе у шело и аксона, који одводи импулзе из тела. Још неколико додатака о постанку и карактеру људског бића. - Постоји готов тип, који се не може променити у посве други тип. Тако су н. пр. гуске — гуске, те њихове карактеристике су при-

# Сравни моје радове: „Физијолошка основица васпитања“ (Просветни Гласник, 1907.) ; „Мозак и васпитање“ (Школски Лист, 1007.); Педагошко-дидактички проблеми“ (Нови Васпитач, 1908.): „Пеихолошки Проблеми“ (Просвета, 1908).