Учитељ

књижевни ПРЕГЛЕД 189

рођене. Дете је изданак двају родитеља, и оцаин мајке, а не само једног родитеља. Дете не репрезентује тоталну слику тих родитеља. Тотални капацитет и способност сваке поједине фамилије не повећава се наредним генерацијама, већ последње обично држе исти правац, и свака је индивидуа просто егземплар свог сопственог племена, рода. Као што индивидуа има детерминован ток развића, са (1) асцентом, (2) кресцентом и (3) десцентом:

2 1 У == ННВ ЕНЕН ПН ЕНЕН Тако се исто то огледа и у читавог рода (фамилије). Процесе промене инвдивидује ни кад не мирује; нити се он постиже или губи.

Развиће духа огледа се у овоме:

1.) у растењу варијетета садржаја духа;

2) А „ дефинитивности садржаја духа (изрази и појмови бивају све то јаснији и одређенији, дефинитивнији);

3) у растењу кохеренције духовног живота; у растењу способности за комбиновање, за стварање нових односа и комбинација у свакидањем искуству. -

Живот почиње са генералном сензитивношћу (опћом осетљивошћу), што се датира још пре рођења. После рођења почиње образовање у премању надражаја, а за тим долазе дејагирања (одговарања) на те надражаје. После овог јавља се надражање меморије или памћења.

Природа детета је основица, коју треба васпитати, образовати усавршавати, поучавати. Инштинкат није још навика, али може то постати. Индивидуа је група односа а васпитању спада у део да ове односе систематизује органише. Дете није проста слика оцаи мајке, већ дело васколиких својих предака. У добу пубертета дете има већу моћ ресистенције (отпора) за болести него ли касније. У 6., 7., и 11. години, као иу 18. год. људско дело има извесни „пубертички платб“ у коме више наличи одраслом човеку него ли у другим периодама живота.

У индивидуалном развићу треба имати на уму и ритам. Ритам може бити тростуке природе: а.) постоји дневни ритам, примера ради сви смо ми изјутра виши а у вече нижи, т.ј. у погледу на висину, статуру; 6.) и куцање била има свој ритам — ритам пулсације; в) ритам за стварање навика и ритам у говору.