Учитељ

946 упитеЕљ

И

ПА

декретима, завршава. „Преко ње се дакле не сме олако прећи, јер неправилно решено ово питање, може имати веома штетних последица у нашем будућем животу.“ (стр. 12).

Како је писац имао част изјавити да се у критикама код нас у опште вида једна ужасна сиротиња мисли (стр. 36), а ми држимо да су ови закључци резултат сиротиње мисли његових ми ћемо у кратким потезима нацртати процес, кроз који је прошао породички живот нашега народа, у коме су се постепено развијали поменути љипови жена па ће се из тога видети узроци постанка тих типова и апсурдност пишчевих закључака и запомагања.

Апстрахујући даљу прошлост живота српскога народа, мисли се, да су брачни односи били у најнормалнијем стању за време егзистовања српске задруге, која и није ништа друго до једна проширена породица. Доста идеализовано али релативно тачно М. Миловановић слика тај живот у српској задрузи овако: „чистота по. родичног и светиња брачног живота достигла је вршак савршенства. Жена у задрузи не беше робиња но другарица и сапутница човека. Подела рада ту се јавља у потпуној својој природности; према особинама и способностима индивидуалним беше и рад подељен. Снажни и куражни беху породична гарда и радише послове за које ваља више снаге и издржљивости, а нејач чуваше стоку, женскиње радише кућевне послове и справњаше одело целој задрузи. Као у некој маленој републици, у овој заједници беше прилика да се развије сваки и употреби своје моћи за оно, за што су природом одређене.““ Живећи дуги низ година у таквим околностима постао је онај тип старе, патријархалне српске жене тип који се нагло губи услед пропасти старога начина производње. За свакога пак, који познаје данашњу сеоску жену, јасно је да она "није оно исто што ин онај тип старе српске жене, за који писац мисли да још постоји, кад онако идеално црта породични живот на селу.

Но да ли су се српске задруге могле одржати у животу до данас> Нису. Заштог Српска револуција у почетку прошлога века затекла је у српском народу потпуно патријархалне односе у свима правцима народнога живота. Но ослободивши се турскога ропства српски је народ постао слободан у организовању своје државе и својих друштвено-правних односа. Та слобода народа у свима

1 М. Миловановић Задруга, историска, економна, и политичка студија, страна 7. ·