Учитељ

ДЕЧЈЕ ЕКСПЕРИМЕНТИСАЊЕ У ИГРИ 217

сам могао дохватити са полице и све редом изразбијах на велико задовољство мојих веселих суседа.'

Још код малог детета опажа се "а кида и цепа хартију, да чупка цвеће, да растура ствари из фијока и томе слично. Што је дете старије, то све вепма избија на видик овај аналитички нагон, и то, по правилу, у дечака више него ли у девојчица. Ова околност заслужује нарочиту пажњу. Поглавито у дечака виђа се растурање играчака, растављање ствари са завртњима, часовника пушака, разних музичких справа итд. Обична је ствар да деца поцепају хаљинице својим луткама, да им избуше тело, да истресу из њих струготине. Испитујући одакле извиру струготине, она унаказе своје лутке тако, да ове буду без облика, јадне, празне, шупље.

Пошто мало дете, као и првобитни човек, још нема пуну свест о разлици између живих бића и мртвих ствари, то ће оно исто тако да рашчупа бубу, муву или тицу, као и неки цвет. Пере (Реге2) прича о једном детету, коме тек што беше десет месеца, ово: „Ту скоро га је чуварка посадила у врту на траву и покрај њега метнула, ради за баве једну корњачицу. Дете посматраше најпре животињицу са великом радошћу, зато га чуварка остави неколико тренутака самога. Кад се вратила имала је шта видети: корњачици беше једна нога скоро ишчупана, а мали посматрач баш се спремаше да јој свом силом и другу ишчупа“.“) Још Фишарт је познао да у оваким случајевима немамо праву свирепост, већ радозналост, нагон за испитивањем. Његов Гаргантуа градио је кућице од мува, откидао им ноге и главе, набадао их је на дрвене ражњиће, вадио очи тицама, не са свирепости, већ са детињске радозналости.

Код конструктивних игара имамо позитивно стварање, раздвојени елементи спајају се у нове целине. То су испоЉавања дечјега нагона за стварањем, грађењем. Ту се н. пр. неком мекоме градиву даје нов облик. Влажни песак н. пр. слаже се у гомилице, или се у њему издубе рупе; снег се уваља у лопте и гомиле, или се избуши; дрвени трупчићи намештају се на разне начине, пода се сабира у барице

1 Наведено у К. бгоовг, Рје Брјеје 4. Мепзећеп, стр. 58. 2) Исто д. стр. 121.