Учитељ

916 УЧИТЕЉ

деца га вежу врвцом за ногу, и пусте га да летуца, држећи крај од врвце у руци.

Сличну забаву пружа деци и змај од хартије, који, ма да је без живота, ипак има привидност живог бића. Ова игра испуњава свест дечју нарочитим задозољством стога, што може змај врло високо да лети, и тако деца осећају своју власт и моћ веома проширену и увећану. О змају има подоста дечјих песмица, које би ваљало тачно прибележити. Једна од њих, у невезану слогу гласи. „ле "Еле, змаја, који мисли да је баш прави змај, а ја цимнем само за узицу па оборим на земљицу његову милост — змаја.“ | Ова красна играчка је, по свему изгледа, пореклом из Китаја, где се и народ њом нарочито увесељава. Бастијан је виђао децу у Сијаму, где се њом играју. У етнографском музеју у Берлину има змајева од хартије из Јужне Индије и Пенчаба. Примећено је да је ова играчка продрла из Источне Азије на југ до Сундских Острва и до Новог Селанда (Аустралија).

Игра дечја са предметима, који се покрећу тамо амо, врло рано се диференцира у два правца, који одговарају основним правцима наше више свесне радње. раздвајању и

спајању. Један правац игре је раздвојни, аналитичан, де-

структиван, а други синтетичан, конструктиван, спојни, са-

стављачки. Код аналитичке игре, која се састоји у растављању, разлагању, растурању, често пута се јавља као примеса и борачки нагон, те се онда испољава прави нагон за разоравањем. Тако прича Гете о себи ову успомену из детињства. Једног лепога дана све беше мирно у кући, јер моји одоше на вашар. Ја се играх у својој собици са својим лончићима, тањирићима и чанцима. Напослетку ми се игра

досади и ја избацих једно лонче на улицу. Кад видех како се оно разби, ја весело пљеснух рукама. То приметише моји суседи, те ме подстрекаваху речима: још још! Онда дохватих један по један од својих тањирића, лончића и чанака, па с њима на улицу, докле не поразбијах све, радујући се што мојим суседима то чини задовољство. Моје мало посуђе беше ускоро исцрпено, а они чикаху и даље. још, још!

Тада полетих у кујну, дограбих тањире и лонце, колико

1 К, бгооз, Зрлеје 4. Мепзећеп, стр. 120.