Учитељ

МОРАЛНА АУТОНОМИЈА И ВАСПИТАЊЕ 538

убеђењу као таквоме, као циљу живота свога, те се то потчињавање и зове самопошчињавање.

8: Друга вредност моралне аутономије је у утицају људи, који су на томе ступњу, на човечанско друштво, у коме живе и раде. У данима социјално-етичких искушења они су морални стожер друштвени; они својим моралним поступањем подижу остале чланове на све виши степен моралне севршености; они су етичко ерце друштвено! С тога је право имао Смајле, кад је рекао, да су они савест народа, коме припадају. Па кад је морална аутономија највиши облик моралнога рада у друштву, то се тај облик у исто време јавља, као што у почетку поменусмо, и као идеал васколикога етичкога култивисања.

9. Кад смо тако определили, шта је морална аутономија по форми, прелазимо на питање, у чему се састоји она по садржини својој т.ј. из чега се састоје доживљаји, који се крсте изражајима те моралне аутономије. Другим речима, прелазимо с етичкога расматрања проблема на пвихолошко.

Као што је већ напред поменуто, за онај облик моралнога живота, који се назива моралном аутономијом, потребна је: 1. духовна организација онога, што чини садржину морала; 2. њезина снага мотивације, довољна сама собом, без других асоцијација, да изазове радњу; и 3. прожетост сваке од њих радња појединце и свих укупно том моралном садржином као мерилом моралне вредности нашега живота.

10. Интелектуална етичка садржина нашега духа састоји се из психичких творевина од две врсте, од којих једна другој служи, свака на свој начин. Прву врсту тих психичких творевина чине поједини доживљаји. етичког карактера. Сваки етички однос наш према појединцима, или читавим групама људи у једној заједници није ништа друго, до један акт наше воље. Али, ако одвојимо из тога