Учитељ

586 УЧИТЕЉ

И без нашега хотимичнога суделовања дух отпочиње организовање тога емпиричкога знања множине појединих факата на тај начин, што врши стапање једнаких и битно сличних представа, те тако постају ошште представе или т.3. „психички појмови“! од којих сваки не означава једну конкретну ствар, већ дотичну ствар у опште. Али то није довољно, нарочито не онда, када се емпиричко знање умножи. С тога се тада појављује радња мишљења, која отпочиње јасне и разговетне представе да анализује у делове, да их упоређује и да, потом, стапањем једнаких битних делова многих представа образује елементе логичког знања: појмове. Појмови су, дакле, нова творевина, задобивена мисаоном прерадом емпиричкога градива. Њихов је задатак да, с једне стране, својим обимом, обдржавају појединачне чињенице, које имају заједничких битних ознака, у мисаоном јединству, а с друге стране пак, да одржавају везу са координираним својим појмовима, који потпадају под један и исти виши појам, а с тиме и везу са целом системом појмова. С тога је за одредбу сваког појма и потребан непосредно виши појам и специфична разлика од осталих појмова, који, заједно са овим, потпадају под тај виши појам. Тако се од конкретних чињеница — пеихички: појединачних представа — долази до појмова, а даљом апестракцијом и до системе појмова, који сачињавају наше логичко знање. О даљим операцијама нашега мишљења с појмовима, нећемо овде ништа ни говорити, пошто нам то за овај посао није потребно.

12. Ако сада ова расматрања пренесемо на онај опсег емпиричкога знања, који обухвата социјалне представе, то ћемо доћи до тврдње, да се и социјалне представе морају мишљењем уређивати онако исто, као и све друге. Мисаоном прерадом тах социјалних представа на начин,

1 Термин очевидно погрешан: као да логички појмови нису у исто време и психички појави.