Учитељ

ИСКАЗИВАЊЕ МИСЛИ КОД ЂАКА бој

Природно је да погрешно делање, без правилно изведене очигледне наставе, доводи да деца изгубе интерес, добију много нових појмова одједанпут, који се памте самокао речи, којих је значење схваћено готово намало. По неки постају сујетни на ту гомилу запамћених речи, али нек покушају питањима на првом идућем понављању, видеће да ће им деца остати дужна за многе одговоре. После овога знак је да „очигледност“ није оставила жељене ресултате ; наравно да није била као што ваља. Дакле:. у колико више детету помажемо да боље схвати своје „ја“ у толико ће се лакше однеговати усмени изражај мисли и у толико ће већа бити говорна окретност. При очигледној настави, као и увек, треба пазити нарочито на погрешне дечје одговоре. Но треба бити умерен и у изналажењу погрешака, јер учитељ, који одбија сваки одговор, који му се не допада, не наставља, већ кињи. Очи. гледна настава мора, дакле, богатити дечје искуство у познавању ствари и њихових особина; стечене преставе везивати за речи утврђене на посматрању предмета, из тога изводити појмове и расутке, а најпосле сталним радом успеће се да деца све што мисле о једној ствари и правилно искажу. Ако је исказивање мисли правилно, с извесним степеном расуђивања, знак је да је настава била и довољно очигледна а и прилагодна духу дечјем. Нису ли преставе о извесном предмету дошле у мозак кроз чула чулним посматрањем — већ су само везане за извесан низ речи, онда ће и усмепи изражај мисли бити веома. нејасан, неразумљив, непедесан. Све што се добро познаје о чему се стекло довољно јасних престава, које су у свести ученичкој везане у групу појмова — расудака, то се може и изразити. Оно пак што се не познаје, што је површно схваћено, што није у довољној мери својина наше душе, не може се ни исказати. И за свако нејасно исказивање мисли код ђака треба, понајпре, тражити узрока у недовољној очигледности, пренагљенвести и површности у раду на том предмету. „Завршетак посматрања и престава. мора речи предходити а не сљедовати.“ У том ће случају очигледна настава бити правилна и корисна. Хербарт захтева: говор мора излазити из мисли. Према томе ако се је очигледном наставом, нарочито у млађим разредима,