Учитељ

614 УЧИТЕЉ

"школом и у касарни, за две зиме, као већ одрасли људи), онда им дајмо, да се користе тим правом т.ј. обавезно уписујмо и женску децу у школу. Где су прилике, отварајмо засебне женске школе, те их ту уписујмо заједнички са мушкима — по пола, или бар по 20% — н.пр. од уписаних ђака за ту годину. Утицај овога писменог

женскиња на околину у селу, био би моћан; ако не би.

друге научиле писмености, довољно би било у највећој задрузи једна овака жена, па да преобрази целу кућу, у сваком погледу. Ми и не можемо дочекати скоро време, да сву децу дораслу школујемо, али за то, не треба женскиње са свим запоставити, и чекати те прилике, подцењујући тим самим потребу школовања женскиња; верујмо да ће синови школованих матера, пре доћи циљу иу овоме погледу: створити могућност, да се сва, или бар већи део деце, без обзира на пол, — школују.

Можда би се за ово могао наћи и други начин, и лепши и изводљивији пут, али ако хоћемо да будемо справедљиви, доследни и поштоваоци закона, ово би био редовни законски пут, или изменути законску одредбу, на штету женскиња.

Код нас има, доста честих случајева: да неко нема, никако мушке деце, и онда поред свију дужности које тај грађанин врши, он се не може користити правом које му даје закон: да своју децу школује. Због овога готово је стечен појам код сељака: да се женска деца и не школују. У крајевима где није одомаћено школовање женске деце, са овим не би ишло у почетку лако, али и са мушкима то није увек било као данас, а ми верујемо: да би по школовању женске деце, родитељи пре увидели моћ васпитања и његову потребу, и рекли: прости Боже, двапут учитеља, па родитеља !

Покушаји садашњи са „Школама за домаћице“, хтели су да поправе ову погрешку. Тај је покушај још нов, а