Учитељ

ШКОЛОВАЊЕ ЖЕНСКИЊА У НАРОДНИМ ШКОЛАМА 615

и теже је изводљив. На врло мало се места могу отварати ове школе, па ће се њихов утицај губити у маси нешколованога женекиња, па баш и да буде ово изводљиво и уређеније, —- без мана које му се пребацују. А кад бисмо имали путем редовне школе школовано жен скиње, онда бисмо и могли и требали приређивати овакве курсеве — школе — или „ђачка вежбања“ — како смо то изнели на др. месту. — Ми верујемо и у изреку: „Да се по количини утрошеног сапуна у једном народу, може ценити култура тога народа“, — али редовном, потпупом васпитању, признајемо већу моћ! |

Врло би корисно било, доцније скупити младе девојке, бивше ученице осн. школе, а нарочито младе матере, где бисмо им за предаваче послали само лекаре и школоване бабице, јер хиљадама живота оде на годину, из неразумности ових младих матера, или ћери — неваспитаних матера.

Кад смо школовање женских унели у закон, по угледу на напредније народе, онда будимо до краја доследни, па у истини учинимо оно, ште је учинила колевка земља оних великана, чије речи узимамо као афоризме, да покажемо: како и ми ценимо важност васпитања женских — будућих матера — нађимо начина и пута: да се и код нас почне женскиње школовати у већој мери. На свима пољима нашед рада, показали смо већи успех, већи проценат, него у овоме:!

Ово се може и не чути тамо, где смо ми хтели да се чује, али смо бар говорећи о овоме, ако не „спасли душу“ а оно умирили савест своју.