Учитељ

780 У ЧИ РБ Њ

— па до данас, протекло је пуних 30 година, а правни и материјални положај, остаде не промјењен. Низом тих година, сједили су у сабору заступници — све сами народни људи — који су из године у годину, обећавали уређење учитељевог правног и материјалног положаја, али сва та обећања, кроз читава два деценија, остала су само празна обећања, а молбе учитељеве, глас ваМијућих у пустињи.

На столицама одјелних предстојника, сједили су људи нестручњаци, без срца и душе, који су за себе требали много, а живот и рад просвјетних раденика цијенили су ништавним.

Тако год. 1894. на представку „Савеза хрватских учитељских друштава,“ одговорио је тадањи одјелни предстојник И. Кршњави,

да сваки домољубни учитељ мора бити за то, да се најпре иде за

просвјетом народа, а не за уређењем материјалног стања. Материјално стање, да се може у ваншколско вријеме постићи властитим редом: плетењем корпа, сушењем шљива (свакојако туђих), узгојем свилених буба, виноградарством, пивничареством, пчеларством, воћарством, вртарством итд. (све без педља земље). Године 1905. одјелни предстојник Чаврак, дотакао се чак'и наших домова, изјавивши, да су учитељи добро плаћени, а највеће зло лежи у том, што учитељске жене нису добре кућанице. Да би Куено-Чавракова влада забавила учитеље и другим послом, да вјечито не снивају о уређењу својих берива, доволице- товарила им је на леђа, све веће и веће бреме, нормалном наставном основом, за опће народне школе, од год. 1905. створила је од учитеља сваковрсног занатлију, простог радника, једном ријечју, кал аи је од њега мађионичара у правом смислу.

Страшно је и помислити, да овдашњи учитељ, поред пренагомиланог градива у школи, и поред практичног рада у свим гранама господарства, мора пред себе метнути мајсторску кецељу, засукати рукаве и оруђем у руци учити дјецу израђивати:

„1.) Клинце, кочиће, штапиће, вретена, насаде за тестере п длијета, презице, топоришта, држаље, косишта итд.

„2.) Лопате, грабље, лестве, љесе, ограде, лојтрице за кола итд.

„2.) Клупице, штрињице, кућице за нтице, обичне столице и столове, сандуке, кошнице, јармове, моделе кровиште итд.

„Напомене: 1. Вјештина у израђивању наведених ·предмета, изискује ове вјежбе:

„д.) резање ножем, обручњаком, пилом, уобличење турпијом и биљаком;

Мао а оса 5 ВА ис: