Учитељ

684 УЧИТЕЉ

поколења од оне престареле форме образовања, која се данас на децу примењује, — просто је непојмљиво, како се још држе школе.“ Аутор вели, да школа треба да је не само средство за образовање, но и опит, покушаји над децом — она треба не само да деци даје знања, но непрестано да проба шта је за децу, шта она могу и хоће да примају, па према томе да непрестано бира и мења наставну садржину и њен облик. Јер све школе које су створене одозго и принудно, те нису пастири зарад стада, но стадо зарад пастира. Толстој налази да су данашње школе удешене не тако, да деци лакше буде учити, но да је наставнику лакше радити евој посао. „Учитељу је незгодан дечији говор и веселост, који су за децу неопходан услов за учење, — и у школама, које се оснивају и удешавају као апсанске установе, забрањена су питања, разговор и покрети. Да би наставник знао шта је добро, а шта је рђаво, ученик треба да има потпуну слободу да искаже своје незадовоство или бар да се уклони од оног образовања, које га инстиктиктивно не задовољава. Педагогија има само један критиријум (судијско мерило) слободу. Толетој ве не задовољава тиме да се у данашњу школску хладну атмосферу унесе нешто мало кућне топлоте, фамилијарности, слободе у кретању — но би он хтео да се школа сва пресели у кућу, да школа постане саставни део кућевног живота детињег. Он налази да су кућевни услови — пољски радови, сеоске игре, материн рад у кући, очев занат — да су све то образовни услови првог реда. Из њих се дете, као и зачетак из утробе материне, не сме кретати, сва настава мора бити у њима и Ноле шавати се према њима.

„да земљоделца се ничим не могу заменити они услови рада, живота у пољу, разговора старијих итд. који га окружују; исто тако и за занатлију, уопште за варошког становника.

Природа није случајно, него целисходно - окружила, земљоделца (и његово дете) тежачким приликама, а варошанина варошким. Те су прилике у великој мери поучне, и само се у њима може образовати и један и други; а

ада.