Учитељ

720 МИ УЧИТЕЉ

бића; Моја ми мати никад не говораше да њих савршено нема, и сада сам јој за то благодарна. ;

„Баба,! пак, кад бих јој задала аналого питање, одговорила би на њ кратко и јасно. Следбеница Русо-а. и Волтера, без гриже савеста срушила би волшебни свет, створен мојом маштом. Мати моја поступала је другојаче. Она није ништа позитивно тврдила, али није ништа ни одрицала, Она је надавила, да се здраво суђење развија само по себи; и збиља сам почела сумњати у реално постојање мојих химера. Али ако двери у царство волшебних снова нису мени стајале широм отворене као пређе, ипак је увек заостајала рупица, кроз коју сам могла још гледати.“ (14 сћ. 16.). 5

"Њена мати нисучим није стешњавала самостални развитак детињег ума с његовим особеностима и чак заблудама. Поводом смрти оца, кога је изгубила кад јој је било 4. године Ж. Санд вели: „СОватила сам шта је то смрт, али на сваки начин нисам мислила да се смрт продужава вечито... Видећи једанпут да мати крадом плаче, рекла сам јој: Та отац кад престане мртав бити, он ће се вратити к теби — Сирота жена није ме хтела разочаравати. Кавала је само да ћемо морати га дуго, дуго чекати, и. забранила је послузи да ми објасни у чему је ствар. У њој је бпло осећање дубоке смерности пред детињством, — осећање које се често пренебрегава при вишем интелектуалном и акуратном васпитању“...

_ То поштовање дечјег узраста о ком говори Жорж Сандова и састоји се имено у том: оставити дечји ум да се слободно и самостално развија. Давно је постала свима позната истина, да не треба чинити пресије на карактер детета, већ настати да се слободно развијају његове природне наклоности. Физичко развиће детета, природни дечји несташлук, исто тако не треба по могућству стешњавати. Време је дати ту слободу и уму детињем непресирајући еволуцију његових погледа на свет.

Но једна је ствар — не лишити грубо дете илузија, својстве_них његовом детињем уму, и друга — хотимично не наметати му заблуде. |

Постоје народна веровања и обичаји, који су тако свезани са животом, нпр. западно-европски обичај код деце, да остављају

: Мати њена оца, жена средњег образовања, са некаквим сухим, строгореалистичким погледом на свет. о.