Учитељ

а | |

СВЕТ ФАНТАЗИЈЕ У ЖИВОТУ ДЕЦЕ 719

имало своје детињство, детињи живст, младост и зрело доба. У првобитна времена сви човечански појмови носили су карактер натприродности; историја, зачетци наука, философија, религија. све се изражавало у символима, које сувремени разум тумачи и објашњава.

Појезија, чак и басна, у тим првим временима изгледала је као истина, реалност. Вечни закон природе тражи, да код сваког човека буде пошшуно детињство, какво је преживело цело човечанство, какво и сада преживљују неке, цивилизацијом не додир-

· нуте народности. Дивљак живи у свету чудноватности; разуме се

он није идиота и није помахнитао, он је — песник и дете. Он

своје 1 мисли исказује у песмама, као стари, Кима су стихови иузгледали као природна проза.

„Стога је детињство -— време песме, и у колико дете више слуша песме, у толико је боље.

„Басна, т.ј. символи, најспособнији су за то, да детету даду појам о лепом и поетичном — првом ступњу добра и истине. Али басне Лафонтена сувише су дубоке за дечји узраст.

„„Речју, не браните деци свет чудесности, нека иде к њему и нека га само оставља, кад дође време. Не подражавајте у њему систематске заблуде, када вам оно својим питањима и сумњама

наговешћује, да већ сада жели ступити у свет реалности.“

Код саме Жорж Сандове, у њеном раном детињству, широко је био откривен тај свеф фантасије, кога она тако ватрено заступа. -

„Гашке „Перро“ које су јој причали мати и сестра, илустрације из уџбеника о митологији, /бетфе-е (чаробне драме), које је понекад гледала у позоришту — све то јако је занимало њену машту. Када је, пак, будући у 5. години, научила читати толико добро, да је сама могла прочитати волшебну причу, онда је то за њу била права наслада. "

„Изгледа ми — вели она — да се ништа у познијем развитку нашега интелектуалног живота не може сравнити са тим првим маштиним насладама.“ (Н15Е. де та ме П р. сћар. 15).

Али верује ли дете у стварно постојање тих маштиних творевина“ Ево како Жорж Сандова објашњава своја детиња опажања и односе према њима њене мајке, жене необразоване, али

_обдарене великим природним умом.

„Волшебници м добри генији! Где су скривена та свемогућна