Учитељ
718 УЧИТЕЉ
„-Дете по природном закону природе живи, д. р., у натпри. родном свету. Ове је Кор чудо, и све што види првитуш мора му изгледати чудновато.“ ·
Поетичка мисао списатељице, да детиња душа садржи у себи много чудесног л необјашњивог нашој скромној теми даје просту конклузију: душа детета, уопште човечја душа, влада извесним својствима, а следствено и потребама, која се не могу задовољити сужим разумом; уздизање ка поезији и имагинацији чини једну од таких логички необјашњивих, а свакако несумњивих потреба, на које треба рачунати.
„Рђаву услугу — наставља Ж. Санд чине (детету) они, који сувише рано и без размишљања објашњавају њему истиниту природу ствари, које оно види. Треба да оно само дође до тога; нека његове хипотезе буду погрешне: оне су за његов узраст правилне, а кад га наша, за њега нејасна објашњења навуку у рђаве грешке могу за свагда повредити јасноћу његовог расуђивања“. -
Следећи пример, и ако не стоји у правој линији са нашом темом, тако згодно објашњава целу мисао 'ЖК. Сандове, да не могу,
а да га не наведем овде. „Например, како да објаснимо детету идеју о Богу % — Лепша
се дефиниција за дете не може измислити, него та, да је Бог добар старац, који живи на небу и види све што се ради на земљи. Касније ће њему време разјаснити, да је Бог — бесконечно биће, и да небо није — плаветни свод, који се диже над нама“). Јер зашто објашњавати детету символ, за њега је — сама реалносте Зашто објашњавати детету да је небо -— бесконачни ефир, васиона без дна, када и без тога њему небо изгледа грамадно и прекрасног Наша тумачења стварају само забуну у његовој глави; зашто се мучити објаснити му механику васељене; када се оно задовољава једним сазнањем о лепоти васељене:
„дар живот сваке посебне личности не представља у мањем обиму — живот свега човечанства“ — Човечанство је исто тако
1 Џон Лок (1681—1704) представник енглеске епохе просвећивања и творац емпиричке психологије, — коме се неможе наметнути поетичка фантастичност, коју пребацују 'К. Сандовој, износи у „Мислима о васпитању“ тај поглед; само често материјалистички облик „доброга старца“, код њега се замењује дефиницијом „Више биће“. - –
2 же Самд има у виду мању децу, млађу од 6. год. За старију децу не би могла одрећи корист од природних наука. које је тако ватрено заступала.
МОВ | ата