Учитељ

=>

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 765

гледамо сабране податке и да се задржимо на некојим општим фазама.

Глава УТ бави се унутрашњим говором за време читања и са карактеристикама говора. И ако је чисто визујелно (оптичко, видно) читање са. теоритичког гледишта посве могуће, ипак аудитивни (акустички или слушни) или моторички (кинестетички или покретни) процеси образују у већини људи саставни део. Језик и читање је у тако уској вези, да с Егером можемо рећи, да „читати у истину значи превести писање у говор“; испитивање природе говора уопште предузимано је да би се бацило мало свет“ лости о унутрашњем говору у читању и у њезин однос напрама интерпретацијоним процесима. То испитивање, које се оснива на Брајеру, Вунту, Жоберту, Егеру, Џемсу и Окрипчеру, долази до ових факата: језик (говор) почиње са реченицом, каткада са једном једином речи, која стоји за тоталну идеју. Ми почињемо са тоталним значењем и тоталном интенцијом изражавања тог значења, и развиће се огледа у правцу све до партикуларније поделе тога у аспекте и делове. Значење је вођа, а идеја целине доминује делове. Тотална идеја није прости збир асоцијација, већ аперцептивно јединство. И онда, ако значење спаја реченичне делове у јединство, неопходности физичког испољавања допринашају тој истој сврси. Комплексна машинерија што се захтева за вокално испољавање јесте континуирна акција у испољавању сваке речи или фразе, без прекидања што сугерирају слова, слогови или пак и саме речи. -

Глава УП говори о функцијонисању унутрашњег говора у опажању оног, што се чита. Унутрашња готовост за нове комбинације речи тако се потпуно извађа из неколико визујелних сугестија, да се то јединствено опажа и то исто тако право као да оно постоји као специфичка целина меморије. Но, навике унутрашње асоцијације и очекивања, што јединице говора тако јако спаја у целине оснивају се у аудито-моторичком механизму говора. Па и у самом тихом мишљењу организација наших говорних навика посве се перфектно огледа. Пошто је напетост или обим унутрашњег говора знатно већа него ли екстензија виђења, видно поље се повећава и њезин се садржај потпомаже више стабилним унутрашње организованом испољавању, где се визујелне перценције конштантно превађају. Ствар читања у уској је вези са асоцијативним навикама језика, и егзистенција такових