Учитељ

~

76 УЧИТЕЉ

унутрашње-асоцијативних навика је стога од примарног значаја у у прављењу што већег опсега унутрашњег говора у читању.

Глава УШ има наслов: „Интерпретација оног што се чита; и природа значења“. У главноме, значења се осећају као да припадају већим целинама. Речи се осећају као да су део једне тоталности, но, њихове су функције просто за то, да помогну току од једног на друго место, где се сугерира или попуњава какво ново значење. Имагинарно је увек секундарни или испомагајући А део у сугестији и контроли значења. Свест самог значења спада ; у главноме оној групи духовних стања, осећаја, која изгледају да се не даду анализирати, или која барем имају велико неанализовано тело. Факат је да је значење део и парцела звука речи и испољавања речи, т.ј. оно што ми узимамо за последње је двоје већим је делом значење речи. С тога је посве умесно, кад се каже, да су значења у читању већим делом осећајне реакције и моторичка држања, која се најинтимније додају или спајају са унутрашњим испољавањем речи, а особито са реченицама што се читају,

Глава 1Х бави се брзином читања и чињеницама, које условљавају ту брзину. Пошто је разлика у читању од времена на време мања са индивидуалним читаоцима, то се брзина читања јако мења са различитим индивидуама. Хјуеви и Дирборнови експерименти показују да се при том може опазити велики напредак. Ствар да се нешто учини значи напрети своје силе да отресемо нашег обичног исквареног читања, да персистентно чи- 1 тамо што брже и са што напетијом пажљивошћу.

Други део обухвата главе Х— ХИ, које говоре о „почецима читања у интерпратицији геста и слика“, „еволуцији азбуке и читања азбучних символа“, „еволуцији штампане странице“ ио „историји читалачких метода и текста,“ и

Педагогија читања излаже се у идућих шест глава (трећи део), које носе ове наслове: „садање методе и тексти у елементарпом читању“, „погледи репрезантативних васпитача односно „ раног читања“, „учење читања на дому“, „учење читања у школи“, 3 „читање као дисциплина, и као образовање у ефективној употреби књига“, „шта да се чита; читање у адолесцентном добу.“

У четвртом делу говори се о хигијени читања. Ту се расправља о „умору читања“, ио „хигијенским захтевима у штампаним књи- | гама и новинама,“ 3

У завршној глави Пг. Хју говори прво о будућности читања и штампања, показујући могућности побољшања о којима се никад

~.

|

%