Учитељ

26 м чи ти љЉ

и аукторитет. О, кад би завирио он у душу дечју, прочитао би јасно, да деца не гледају у њему пријатеља и васпитача, већ тиранина. Не треба да се вара ни један васпитач, да ће познати душу дечју, ако им и сам не отвори своје срце. Што треба да иде к срцу, треба од срца и да долази.

Школска дисциплина утиче само моралним средствима. — то је васпитачев дух, чија се воља најтачније изражава речју а још јаче делом. С тога и велимо, да најјачи · упечатак не производи онај проповедник, који најлепше придикује, него онај који своје приповеди потврђује делом. ! Ово показује, да су примери најмоћнији чинилац у васпитању, јер су деца склона да у свему подражавају свога васпитача. Ако је учитељ љубазан и деликатан, онда су и ученици љубазни и учтиви. И обратно, ако је мрачан и суров, тада су и ученици груби и дивљи. Даје ли учитељ својим личним животом добар пример ученицима, и ако потпуно влада свима онима својствима, која се захтевају од једпог истинског васпитача, онда је он стекао код ученика два драга камена: аукторитет и љубав, који по спољњем _ изгледу нису тако јаки као заповедање и претња, као казна · и надзор, али су последице несравњиво циљуесходније и стварније, и ништа се не може сравнити са силом ова два чиниоца, јер стварају благодетни утицај на дечје срце и | предају васпитачу унутрашњи дечји свет.

Аукторитет учитеља условљава се потпуно свестраном, моралном и интелектуалном надмоћношћу над ученицима, који у њему гледају највиши идеал.

Та духовна, интелектуална надмоћност треба да је за ученике очигледна, и у току времена треба да се појави у свој својој сили и величанствености и да учини на уче ј нике јаки упечатак стварног интелектуалног полета.“ Овај упечатак не сме бати лажан, извештачен, јер он убија, а | не задобија аукторитет. Примете ли ученици, да учитељ оскудева у стварном знању, које мисли њима давати, онда | је то најжалоснија страна, која не само поткопава његов | аукторитет, ако га је имао, већ га сасвим убија. а што

1 АПсетејпе Еглепипечјећте уоп Шпдпег. узе. 56. 18. 2 Греарђ, Духљ дисципл. вђ воспитанји М 11 стр. 31—32: