Учитељ

до и си - 0

нојевића) као и Српске Земље од г. Карина, читане су неке поверљиве доставе земунских и др. аустриских власти као и неке шпиунске ствари из Београда у којима се нарочито много говори о Народној Одбрани. Давали су одговоре оптужени: ДР. Ђурић. (што не носи крагну ни краватну) Живковић правник и Бекић трговац. Сви су они одлучно, врло слободно и вешто и са фактима одбијали нападе и подметања сумњивих личности које су их нападале. Људима којима су и мало познате ствари о којима се овога дана у овој већ необичној парници расправљало, није било могуће да остану на месту и до краја слушају она ординарна подметања, оне прљаве клевете, она непристојна изазивања, те сам и ја нешто пре времена изашао. Запазио сам овога дана да је г. Д-р Хинко: Хинковић адв. необично заузет за ову ствар, он својим вештим, смишљеним питањима жели да се појединости потпуно осветли, да ништа неопажено не прође.

Желео сам да посетим учитеље „велеиздајнике“, да их се на-, гледам, да се с њима лепо и братски разговорим. Једна српска учитељица из Славоније помогла ми је у томе, и ја сам добио до- . зволу и у њеном друштву 17. августа у 4 часа после подне састао е, у нарочитој 55 али не само са учитељима него скоро са свима

„велеиздајницима. “

Прво сам се са својим познаницима братски поздравио; затим упознао са осталим учитељима и др. оптуженим и са свима се искрено, слободно, топло, отворено разговарао. Они су прави, савест им је мирна не боје се никога, ја сам добио уредну дозволу за састанак, нисам ништа ружно радио па се нисам плашио никога. „Велеиздајници“ су здрави, свежи, отворени, слободни, махом разговорни. Тегобе апсеничког живота нису убиле ни тело ни дух (сем једнога који је умро), како се можда мислило, напротив они су их прекалили, очеличили, подигли им веру у потреби и корист њихова рада. Човек: у њима види озбиљне и вредне људе са мирном савешћу и спокојством, што долази од уверења да су невини и да је њихов рад неконспираторски како их оптужују, већ потребан, користан, племенит.

„Наш рад није у конспирирању противу монархије, ми се тим не занимамо. Ми тежимо да озбиљним радом препородимо српског сељака, да га привредно оснажимо, просветно и културно уздигнемо, да му извојујемо грађанска права и слободе. Ми не мислимо на Душаново Царство у политичком смислу речи, али свака напредна и просвећена српска кућа за нас је Душанова Царевина