Учитељ

64. МА ЧМ Ур НЕ ЈБ

моћи у основној школи израчунати површина и запремина. Ово | се могло и требалс је очекивати и зато, што г. писац као наставник методике у Учитељској школи својим ученицима већ даје такву спрему, којом ће се они одмах као наставници користити.

Ако се упореди садашњи програм с предложеним програмом, а притом се обрати пажња на који начин г. писад „детаљно“ обрађује своју „прву стварну област“, онда се лако може увидети да се све то у основи разликује. И по садашњем програму мора се радити посматрањем геометријских облика тражећи их у школин_ најближој околини, али се треба све до другог течаја четвртог | разреда задржати на посматрањима из планиметрије. Међутим, држећи се свога програма г. писац обрађује то још и на такав начин и с таквим погрешкама из саме геометрије, да се учитељи. тиме не могу готово никако користити радећи по садашњем програму. — Биће доцније говора о самој суштини овога обрађивања, притом ће се лако моћи увидети да се заиста учитељи не могу. | готово никако користити при предавању по садашњем програму.

Да је г. писац лепо обрадио неколико примера држећи се | садашњег програма, онда би се из тога лако могло издвојити оно што он предлаже својим програмом тј. ако би овај доцније био усвојен.

После овога краткога прегледа остаје да се што проговори. о нетачностима из геометрије и о погрешкама при обрађивању | наставног градива. Да би се ово што верније изнело, најбоље ће бити неколико места исписати из ове Методике. — Пошто је овај одељак за наставнике и најважнији, то се ту мора и највише задржати. 74

Први пример обраде наставног градива јесте у исти мах и Прво предавање у осн. школи из геометрије према програму, који. г. писац предлаже.

Рад се почиње посматрањем учионице. Најпре се изводи да се сваки простор ограничен површинама зове тело. Овде се полази од површине ка телу, међутим згодније је обрнуто тј. да се са свих страна ограничени простор назива тело, а границе тела јесу његова површина, те би се тиме дала: геометријска одредба и тела и површине, а не само једна од тих одредаба, — у осталом ово су ситнице, око којих се не треба задржавати. Из самог посматрана види се да се овде употребљавају само „равне површине“, које г. писац назива просто „површине“; осим тога, пада у очи да се и