Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 65 кроз остали рад „равна површина“ назива само „површина“, што међутим није оправдано и добро.

После овога прелази се на површине (ваљда равни). које граде прав угао, — или као што г. писац каже да стоје усправно притом се узима случај, кад је једна хоризонтална а друга вертикална. За овим се даје појам о водоравним површинама (односно | равнима). Све би ово могло изостати из првог предавања, па готово сасвим и из наставног градива. При овом раду г. писац задаје ученицима да саставе тачке правом линијом, те тиме и нехотице употребљава један геометријски облик, о коме раније није ништа речено и о коме ће се доста доцније дати појам. Кад се овим путем пошло, онда је требало утврдити појмове овим редом: тело, површина, линија и тачка; затим линије раздвојити на криве и праве, и површине на криве и равне; па после продужити рад у потребном правцу.

Посматрањем зидова, дакле равних површина, каже се да се додирују место да се секу. У терминологији математике утврђен је појам о додиривању и пресеку геометријских облика.

Најбоље ће бити сад исписати све редом шта г. писац каже (стр. 68) при посматрању учионице:

„А. има ли површиша које се не додирују: — (предња и задња, десна и лева, горња и доња). — Хајде да измеримо растојање између десне и леве површине наше учионице на једноме крају. (Двојица мере). Шта мислите, хоће ли овако растојање бити на другоме крају: — (Хоће). — А шта би било кад би овај десни и леви зид продужили 100 метара: Да ли би се њихове површине онда састале; — (не би). — А кад би их у истоме правцу продужили више хиљада метара: — (и онда се не би састале). — Па како можемо онда рећи за десну и леву површину: — (површине деснога и левога зида ма их колико у истом правцу продужавали неће се никада састати — додиривати). — Па какво је онда растојање ових двеју површина : — (евугде једнако). — Е пазите сада. Површине које су једнако удаљене, и које се не би никада састале ма ид колико продужавалљ зову се паралелне. Које су површине у овој учионици још паралелне“ — (предња и задња, горња и доња). — Зашто су паралелне :“

Овде је рађено без икаква реда и основних принципа из методике. Најпре треба научити децу да мере растојање двеју тачака односно дужи која их везује, затим растојање тачке и праве итд. па на послетку двеју паралелних равни, — међутим ни по садашњем програму ово последње мерење не би било потребно, као што није потребно давати појма о паралелним равнима. Осим тога, овде је она ивица, коју деца мере, у исти мах и заједничка нормала обеју паралелних равни, која притом мери и њихову раз-

УЧИТЕЉ у о