Учитељ

66 У ЧИ ТЕ ЈБ

даљину. Дакле, мерењем баш ових ивица деци се прећутно казује да се тиме мери и раздаљина паралелних равни; међутим такав рад може имати рђавих последица, пошто ове ивице нису увек заједничке нормале. Тако, ако се узме да све равни учионице остану на свом месту, само оне две посматране да буду непара· делве, а притом да све ивице остану и даље међусобом паралелне, онда би деца оваквим мерењем извела да су оне две непаралелне равни ипак паралелне. На послетку треба додати и ово: ако би |

који од ученика случајно хтео да се увери да су паралелне равни 4

заиста на свима местима једнако удаљене, онда би и сам настав- 3

ник због тога дошао у незгодан положај, — од једне произвољне |

тачке на једној равни не може се од ока између безбројно многих 4

тачака друге равни изабрати баш она једина, која везана са оном 4

првом даје дуж, која мери тражену раздаљину. У осталом све се |

ово предаје у гимназији, пошто ученици претходно науче много

што шта из планиметрије и стереометрије. Дакле, само извођење и

први део одредбе паралелних равни није на свом месту, а ако је |

баш потребно говорити о паралелним равнима, онда је довољно |

казати да су оне равни паралелне, које се не секу, ма колико их. проширили. Овом се одредбом избегава мерење раздаљине, која =

се обично доцније врши и употребљава као последица других | 1

правила, — што опет све ово није потребно за основну школу.

„Све су ово елементарне ствари те их не би требало ни помињати Овде би се уз пут могло рећи, да се није само овде грешило |

о методске принципе, већ тога има и доцније. Тако, најпре се го

вори о углу двеју равни (стр. 69), па и то погрешно, а затим 0 углу двеју правих (стр. 73), међутим о углу равни не може бити.

говора у геометрији, док се не утврди појам о углу правих итд.

И ако је раније употребљавана права линија, тек сада се о.

њој даје појам (крива линија као да пе постоји), а затим се ређа

један низ питања и одговора из геометрије, који не одговарају

утврђеним појмовима из геометрије. Ради боље карактеристике.

треба оно што сљедује (стр. 69 и 70) преписати (посматрања се

и даље врше на учионици): |

Кара де

„Покажите две површине које чине једну ивицу. Зна ли ко како се зове

ова ивица — (угао). — Колико углова има наша учионица“ — (онолико кој. лико ивица). — Нека један изађе и покаже предњи доњи угао. Колико површина чини овај угао — (две). — Које су“ (предња и задња). — Како стоје те површинед — (доња водоравно, предња усправно). — Како стоји предња над.

доњом : — (усправно). — А да ли сваки угао чине површине, од који је једна водоравна, а друга усправна: — (показати на расклиматаном столу а најбоље

,