Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 67

на квадратном метру начињеном од четири штапа, од'које се може лако начинити ромд). — (не). — А знате ли како ће се звати угао, чија је једна површина водоравна а друга усправна, за разлику ових других углова (углова ромба) чије површине нису водоравне п усправне: — (прав угао). — Покажи све праве углове на учионици. Покажи праве углове на столу, столици, вратима, прозору итд. Погледајте добро површине наше учионице и реците, да ли се негде додирују три површине: — (додирују се). — Где: — (у ћошковима). — А знате ли како се зове оно место, где се три површине додирују: — (Рогаљ). — Колико рогљева има наша учионица: — Који су: — Које површине чипе те рогљеве:“

О овоме би се могло доста говорити, али није потребно, јер су сличне напомене раније чињене. Само се овде може додати да би се о углу равни и рогљу могло сасвим изоставити у основној школи или их бар исказати правилно и као што треба. Да ово заиста нису штампарске погрешке, доказ је што се дефиниције угла и рогља у изводу овога примера у тачкама 7. и 9. понова наводе:

„Ивица, коју чине две површине зове се још ти угао.“

„Место, где се тари површине додирују зове се рогаљ.“ |

Мора се признати, да ове дефиниције не одговарају ономе шта се у геометрији разуме под углом и рогљем. Оно што г. писац подразумева под углом и рогљем јесу елементи, који припадају углу и рогљу: прво је ивица угла двеју равни, а друго је теме рог љево тТ. ј. прво је линија, а друго је само једна тачка.

Ово до сада је само први пример обраде наставног градива, па и из њега се довољно може увидети, шта се даље има очекивати. Ради краткоће боље ће бити уз пут понешто навести из „ове Методике“ не улазећи у неупутности при излагању наставног градива:

„Кад се две праве додирују чине угао“ (стр. 74). — У изводу другог примера поменута је ова дефиниција, а раније нигде нема објашњавања, сем онога о углу равни и једног питања о ивицама учионице на стр. 73.: „Какав угао чине ове две ивице» — (прав угао.)“

„Две праве (линије) стоје једна према другој усправно, кад једна стоји водоравно а друга усправно“ (стр. 74).

„Две праве (линије) су паралелне, кад је растојање у њих једнако“ (стр. 74). — Нигде још није говорено о растојању двеју тачака, тачке и праве. Није потребно понављати, што је раније речено о паралелним равнима.

„Две праве (линије) су паралелне, кад према трећој стоје усправно“ (стр. 74). — Ово није потребно за основну школу.

5%