Учитељ

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД - (9

миње правоугли стуб (паралелопипед) и трапезни стуб (паралелопипед); из доцнијег се рада види да квадратни или квадратични стуб јесте коцка; осим тога. ређају се и ове призме: правоугла призма, равнокрака призма и равнострана призма.

Немамо погодне речи за паралелопипед, те би се још могло некој врсти паралелопипеда дати име правоугли стуб, али ни један од паралелопипеда нема никакве везе са трапезом, те да би се могао назвати и трапезни стуб. Ово је тело г. писац довео у везу с посматрањем каната у колима, међутим канате у колима врло ретко имају облик паралелопипеда.

Боље је рећи коцка, него квадратни стуб, тим пре што се та реч налази и у Вука.

Мора се признати да суу геометрији непозната имена: правоугла призма, равнокрака призма и равнострана призма.

После оваквих елементарних погрешака и нетачности из математике није чудо што се у „овој Методици“ врло често одступа од утврђених методских принципа у настави математике. Неоспорна је истина да се о мешодици некога предмеша и не може 2060ришти, ако се бобро не познаје сам пребмеш

Пре него што се ово заврши, треба поменути да на стр. 50. г. писац наводи неколико правила, која је поставио Руде. Једно од тих правила (4.) гласи:

„У основној школи не сме се предавати научна геометрија, али наставно градиво мора имати несумњиве научне вредности.“

Ово је правило и г. писац усвојио, а и иначе се мора усвојити, јер све што се деци из математике предаје мора имати своју научну вредност, само се то на такав начин и у толиком обиму исказује да деца могу схватити. Први и најважнији уџбеник јесте жива реч наставникова, а писани уџбеници су само врло бледи подсетници тога наставникова рада, — међутим све то мора бити у сагласности са математичким истинама и принципима, притом у колико су деца старија по школовању, у толико им се и знање проширује немењајући раније утврђене појмове. У осталом, не може се ни помислити, да се поједине одредбе и правила из математике смеју мењати водећи рачуна о узрасту деце; једино што се смеи може речима друкчије исказивати, а да се притом у суштини ништа не промени. Што се тиче извођења појединих истина, ту се пак мора водити рачуна о раније стеченом знању и спреми ученика.

Кад се све то има на уму, онда се никако не би могло оправ-