Учитељ

158 учиИитЕљЉ

вљена љубав и онакво исшо дубоко уважавање личност дететове, као и личности сваког одраслог човекл.

Тамо ће учитељи бити не старешине, но старији другови оних што се уче, неће бити педагошки кувари, који кљукају ученичке мозгове којекаквим ситнежом из школских књига, него ће они бити њихови сарадници у ствари тражења истине и знања, који ће им са љубављу пома-. 4 гати својим искуством и знањем. Таки ће учитељи у сваком детету гледати засебну личност, живу човечанску душу са свим у њој сакривеним бесконачним духовним светом, – а не Сидорова, Петрова, Иванова из разредног школског. каталога, — не безличан део школскога стада. |

Они ће нада све ценити слободно испољавање дечијег · духа, самосталан рад његовог ума. Они ће највише вре-. мена и бриге посвећивати изучавању захтева, снага, способности својих ученика, да би тако сазнали, шта. они, ; учитељи, треба да раде и шта да не раде. Но главна ће ствар за њих бити то, да васпоставе духовно јединство, узајамно поверење, искрену једнакост међу њима и њи-_ ховим ученицима-друговима, без чега не може бити никакве истините узајамне помоћи у ствари васпитавања. и образовања.

_Ако ти учитељи буду себи састављали планове рада, | онда ће то бити — не скамењени програми, о које могу, колико им је воља, разбијати себи главе ученици, него ће. то би'и живи, гипки, животни планови, који се вазда сло_бодно мењају према захтевима, снази, нарави и према природним способностима ученичким. _ -

Родитељи ученика те нове школе биће — не себељубиви ваможивци, који гледају да само што пре скину децу с врата па да их предаду у руке школи као неки досадан терет; ти родитељи неће бити каријеристе, који само гледају да им деца дођу до диплома, помоћу којих ће себи направити добру каријеру, то неће бити необавештени, необра