Учитељ

ПРЕД новом словодном школом 150

зовани људи, који пристају да гурну, да стрпају децу ма куд, само да их тамо обраде и дотерају онако, како се обично обрађују и дотерују сва деца тако званог „отме· ног“ друштва, — него ће то бити родитељи, који за своју децу желе што је најбоље у животу у највишем, илеалном смислу те речи, па стога стављају школи и самима себи најстрожије захтеве; то ће бити родитељи, који и сами улазе у живот школски, као учесници, сарадници и ста рији другови дечији и који употребљавају сву бригу на то, да се домаћи живот стапа са школским у сложној тежњи ка стварању најбоље атмосфере за духовни и физички развитак дечији.

У тој новој школи тежиће се томе, да се сруше зидови, који одвајају школу од живота, да се удеси да школа, не буде за дете само мучни припремни ступањ за живот, него да му то буде радостан, пун интереса и значаја за њега, живи део његовог правог живота, где ће све бити упућено на то, да се створе таки услови, при којима би најпотпуније и најсвестраније могла избити на видело са“ морадња дететова, његове индивилуалне способности; где ће сва напрезања бити усредсређена не на том, да се глава дететова напуни туђим мислима, да се његова воља и осећања подчине туђој вољи, — чему су се упућивале до сад све тежње господујућег система, — него ће брига наставника у новој школи бити упућена на то, да се детету помогне стајати на својим сопственим ногама, да посматра својим сопственим очима, да мисли својим рођеним умом, да ради својим сопственим рукама, да се чврсто руководи сопственом својом савешћу ила оно само чврсто управља својим жељама, имајући поверења у само себе, верујући оном гласу истине, главу љубави, који говори у његовој души

Ту ће се пажљиво и осетљиво старати о томе, да се не посмета детету да изнесе на видик најсветију светињу