Учитељ

380 У ши Тв ЈБ

збиља и постоји у учењима религије и морала, — не у религији и у учењу морала каквог било једног народа извесног места и времена, него у оним основама религиозних и моралних учења, које су — једне и исте исказали најбољи мислиоци светски — од Мојсија, (Сократа, Кришне, Епиктета, Буде, Марка Аврелија, Конфуција, Христа, Јована апостола, Мухамеда до Русо-а, Канта, персијског Бабе, индуског Вивекананде, Чанинга, Емерсона, Рескина, Сковороде и др.

И стога мислим, да све донде, док та два предмета, не уђу у основу образовања, не може бити никаквог разумног образовања.

Што се пак тиче других предмета. знања, то мислим, да ће се поредак њихова предавања сам од себе разјаснити, чим се за основу сваког знања узме учење о религији и моралу. Врло је вероватно, да ће, при таком уређењу ствари, први предмет после религије и морала бити изучавање људи најближих: свог народа, богатих, сиромашних класа, жена, деце, њихових занимања, средстава за живот, обичаја, веровања, погледа на свет. После изу-

чавања живота свога народа, мислим, да ће, при правилној —

уредби образовања, исто тако важан предмет бити изучавање живота других народа, удаљенијих, њихових религиозних веровања, државног уређења, нарави, обичаја. Оба та предмета, исто као и религиозно-морално учење, потпуно одсуствују у нашој педагогици, а замењују се географијом — изучавањем назива места, река, планина, вароши, и историјом, која се састоји у опису живота и де- латности владара и управљача, и у првом реду њихових. ратова, освојења и ослобођавања од њих.

Мислим, да, кад се у основу образовања стави религија и морал, да ће тада изучавање живота себи сличних, т.ј. људи (етнографија), заузети прво место, и да ће тачно тако исто, према свом значају за разуман живот, заузети