Учитељ

НАШИ ЗАСЛУЖНИ ПРОСВЕТНИЦИ 365

и Владисављевића, ма да је тек потоње доба дало свему томе правога израза. Ма

Владисављевић већ бејаше познат млад човек, када остави, по свршеној богословији, Карловце, да се прими за српскога учитеља на Ријеци, у Приморју, где блага клима потпуно одговараше његову тихом темпераменту и оданом наставничком раду.

На Рјеци је Владисављевић остао четири године. С радом су се његовим тамошњи Срби поносили и хвалили толико, да код богатих Срба у Трсту побудише праву завист. Тршћани пожелеше да имају Владисављевића у својој средини — као оно некада Доситија Обрадовића — и зато га понудише учитељским звањем и платом неколико пута већом. Владисављевићу се при таким приликама отварало много шире поље за рад, и он пређе у Трст, где је пуне четрдесет и четири године био српски народни учитељ у основној школи.

Бављење Владисављевићево у Трсту бејаше знаменит догађај за тамошње Српство. Појединости остављамо нарочитом биографу његову, за кога су ове врсте тек претходна грађа.

Својим дугогодишњим радом, животом и везама с Вуком Владисављевић је постао био чувен и поштован у свему Српству, а 1850. године Јован Гавриловић из Београда живо настојаваше да га врати у Војводину за врховног управника свих српских школа.

Владисављевић се бавио о књижевном раду.

Из тога доба ваља споменути његов превод с талијанског: „Отац или мисли чедољубивог оца“. Књижица је васпитне садржине, а по назорима, који су у њој изнесени, и данас се може препоручити. Интересно је поменути да је имала, за оно доба, врло много претплатника. Штампана је у Карловцу — Карлштату. Преводилац је делце посветио онда прваку Српства у Грсту, доктору и лекару Димитрију: Фрушићу. Кад је после неке године Фрушић ненадно преминуо, остао је Владисављевић као духовни вођ и првак тршћанских Срба.

Други је његов рад још срећније израђен. Тек по његовој смрти добио је рукопис Вук Караџић, који га је прегледао и за штампу спремио, те је и штампан 1864. године, које је и Вук умро. То је „Приправа за историју свега свијета ради дјеце“. И по садржини — превод је по Историји Шлецеревој — и по на-_ чину излагања и по језику, књига је прекрасан прилог поучно-