Учитељ

366 Учи те Љ

_васпитној литератури нашој, тако да је за жаљење што је данас нема у рукама српска школска омладина.

Још је Владисављевић оставио у рукопису Српску Граматику за Италијане и Италијанску Граматику за Србе. На оба се дела онда врло много полагало, али су остала нештампана.

=

Поменусмо нешто, до сада непознатих писама Владисављевићезих Данилу Медаковићу. Као прилог будућем биографу саопштавамо из тих писама на овоме месту оно што припада КРКЕ ристици мисли и личности Владисављевића.

Тако, разлажући своје назоре о језику, пише Владисављевић:

„Вами знам, непријатно није, што сам ја сав Вуковац, хоће

рећи присталица науке г-на Вука Караџића. Ја мислим и мислим, и у то нимало сумње не имам, да је наука г. Вука здрава и на своме мјесту. „Нијесам путовао ни из близа толико колико стари илити нови (наш) Анархазис, блажене памети Доситије, али што ја знам нашега народа, знам да се нигди не говори тако да би се г. Вук с писањем својим срамити имао. Осим тога стоји по средини и ово. Ако су писмена ту зато да забележе звукове говора чове_кова, онда, кад се каже, на прилику 7, треба га и написати тако — ђ, а не писати оно што се не каже, хоће рећи Ож или тако штогод.

„Ви, уосталом, добро знате, да се ја у ту борбу и у та питања нијесам мијешао; ви знате и то, да сам ја само, смијем рећи, скромни учитељ српски и друго ништа. Ако сам удостојен те части | да ме Г. Вук прибраја к својим пријатељима, ја не само не могу ништа против тога чинити, него ни имати; шта више то је за мене велика и незаслужена фала. И моје старање може у једном само бити: да се заслужним бар у будуће покажем...“

У другом писму говори о Српесшву у Трсту.

„Кажете — вели — да сам срећно пао међу добре људе у Тријесту. Зацијело да се тужити не могу. И, ако хоћете, имам разлога фалити се. Ја овога не приписујем себи у заслугу, почем мојих заслуга ту не може бити других него оних који се находе у вршењу дужности. Гледао сам да одговорим обећању, које сам дао самому себи не један пут у цркви, кад год сам, гријеха пун, "у њојзи био, и када се износила Света Тајна. Што сам обећао, то сам се и старао чинити, отуда је изишло, кажу, да сам извршивао