Учитељ

ВАШИ ЗАСЛУЖНИ ПРОСВЕТНИЦИ 367

своју дужност, а то ми је, видим, прибавило фале. Шта ћете! човек мора понеки пут и о себи да говори, и ако се зна она стара латинска.! Али ја, богме, нијесам за то крив, и Вама не претиче друго до кривицу на себе примити.“ —

Наведене врсте чине сваку част скромности А евика; а ми само желимо да се оне прочитају и не забораве.

Као природни наставак говора о Српству у Трсту долазе из трећега писма — ове речи Владисављевићеве.

„Ви ме, у Вашем љубазном, мени после дужега прекида упућеном, писму, називате нашим Конзулом. Ја управо не знам како да узмем те Ваше ријечи! Како друкчије него као Вашу шалу, па да на њих надовезем ово. Право кажете, и јесам Српски Конзул овди, гдје би један такав, само мало бољи, зацијело потребан био, и пуне руке послова би имао!

„Кад погледам што је све — само не новаца, кроза моје руке прошло, ја се, готово, поносити могу. Довдје узмите како хоћете, а ово што сада долази, и што ће још доћи, примите као правцату збиљу.

„Јест ово био неки позив изванредни, кога сам се ја, као нехотице примио, и не будући га онда свестан. Да Вам само наведем број оних, које је пут овуда нанио, и то су све од наше. горе листови, а ја их вратио у постојбину њихову, у отачаство наше! Пуне двије стотине таквих је, који су ме послушали, и који су ми послије, вративши се дома, зафаљивали што по прилици а штоин преко писама. Толики је, бар, број оних, који су ми постављали питање у животу тешко: шта да почну и како да се дену» Имам увјерења да ни њих нијесам рђаво упућивао |“ —

Четврто је писмо врло занимљиво.

„Имам — вели — да Вам пишем и о једним српским сваовима. Весели су били. 4 ц како нег Србин Војин пч Срикиња млада. Ви добро знате, како то није мој посао сватовати и у параде ићи, али ово није било голо сватовање него цијело и пуно пунцато србовање.

1 Т. ј. да властита хвала смрди. ТУ једној Змајевој песми налазе се ови стихови:

Топчидерска црква мала,

Ал је пуна светла нада; Како не би било нада, Србин војпо, срписка млада.