Учитељ

4. И Исе ВБ

центричним круговима се пре времена учи цела историја, док још деца нису довољно зрела за разумевање познијих епоха и то још у скелетскоме облику, у коме су истргнути такозвани „важни“ догађаји од свега осталога, што чини садржину догађаја. А када дође време, да се по други пут све прелази, онда се губи интересовање према градиву као према нечему, што се једанпут — макар и недовољно — учило. Распоред градива по групама поука и данима сећања такође растрже градиво из разних епоха и природнога им реда следовања.

Једино по хронолошко-прогресивноме току историјскога наставнога градива свака ранија епоха пружа нам представе и појмове, помоћу којих аперцепујемо нове представе и појмове нове епохе, која за њом следује, које употребљавамо као материјал наше фантазије, да догађаје те нове епохе замислимо, представимо, схватимо. Дабоме, да се као такав материјал не употребљавају само представе и појмови из градива последње епохе, већ и из свију ранијих историјских епоха, претходне историјске наставе (бајке и завичајне скаске) и стварног ученичког опхођења. А ако је ученик у току школовања имао још и какву историјску лектиру (по правилу се лектира сконцентрисава око појединих степеница историјске наставе), ако је слушао какво предавање, гуслара, гледао позориште ит. д. онда сем представе, отуда задобивене, употребљавају као градиво за рад ученичке фантазије у схватању историјског догађаја.

Историјске догађаје, дакле, схватамо фантазијом, а она за то црпе градиво из учениковог стварног опхођења, раније историјске наставе и лектире његове.

Али историјски догађаји нису састављени само од социјалних представа и појмова, већ имају и своју материјалну, културну садржину. Ту материјалну културну садржину је већ лакше схватити фантазијом, састављајући је делом од очигледних представа, садашње културе, а делом пак од очигледних представа предмета, историјских, сачуваних до наших дана, као што су. оружје, одело, новци, посуђе ит.д. Историјске слике, које излажу само један моменат догађаја, значајније су, као наставно средство, као. слике културних предмета, него ли самога догађаја.

Најпосле, попришлив догађаја се учи или чулним опажањем, у екскурзијама, као што је случај код завичајних скаски, или се такође фантазијом замишља помоћу представа географских обје. ката завичајних, уз припомоћ географских слика, карата и планова.

=>