Учитељ

вани

НАРОДНА ИСТОРИЈА У ВАСПИТНОЈ ШКОЛИ 8

епохе следују једна за другом по својој сложености, а онесуу толико простије, у колико су старије, и у толико сложеније, у колико позније. Тако би и за историјску наставу у српској основној школи био оправдан овај ток: 1. бајке, 2. завичајне скаске, 3. жупанско доба (патријархално), 4. Немањићи (апсолутистичка држава), 5. Косово, с градивом пре и после ове националне трагедије српске (феудална држава), 6. Обнова српских држава, (уставна држава). Сваки од ових ступњева садржи аперцештивно градиво за разумевање познијих степеница т.ј. догађаји позније епохе конструисавају се ученичком фантазијом помоћу представа, и појмова, задобивеним градивом нижих епоха. Иначе радња фантазије не би била могућна (јер не би имала материјала за. своје стварање), када би смо хтели једну, за ученике потпуно нову епоху, састављену из представа и појмова, које ученик нема, деци да представимо. Тада би деца, у најбољу руку, учила само речи, не замишљајући фантазијом својом и догађаје; тада би то била она карикатура школскога рада, која се зове вербализам. (С тога нису оправдане тежње оних, који хоће гронолошњо-регресивни ток историјскога градива, као да би се поступило по оној педагошкој изреци: од ближега к даљем, од познатога к непознатоме! Рђаво, управо буквално, разумевајући смисао тих изрека, они веле, да је деци садашњост позната и блиска, а прошлост удаљена и непозната, па с тога, веле, и ваља поћи од садашњих догађаја, па ићи уназад у прошлост. Међутим, еадашњост, која је деци физички близу, јесте за разумевење, дакле психички, далеко. Деца од садашњости, изузимајући просте породичне, родбинске и другарске одношаје, виде само спољашње шаренило, али не разумеју одношаје у њој о тога што немају за то аперцетивнога материјала. Док напротив, херојско доба ће разумети, јер ће га аперцеповати оним представама социјалним, које су задобила, непосредним, стварним опхођењем у друштву. Из истих разлога није џедагошки, ако се градиво новије историје учи пре градива старије историје (као што је код нас«е биографијама у Ш разреду, пре историје, која је, цела ограничена само на ТУ разред). А тако исто ни распоред градива по концентричним вруговима, по коме се цела историја прелази неколико пута, једно за другим, само у све већој опсежности, као и распоред по групама поука, које се могу задобити из историјских догађаја разних епоха или по данима сећања (календарски распоред) не може се сматрати као оправдан. По кон1 #