Учитељ

8 У фФитељ

Јер „скупити војску“ није једна и иста ствар у доба сеобе и жупанскога патријархалнога живота, у доба средњевековнога најамништва, у устанцима народним и у модерно доба регуларне војске. С тога је потребно да се изнесе на конкрешној садржини значење тих општих израза, којим се служи концизно излагање историјскога градива. Али тиме концизно излагање престаје бити концизно и контурно, већ постаје пластично. Ту се не износе само главни одношаји, одвојени од остале садржине, већ у природној им вези са свима осталим, испуњени материјално-културном садржином, проучени по субјективним моментима личности, чији се рад износи, осенчени детаљима догађаја и т.д. Тада тек, ако је слика. историјскога. догађаја фантазијом ученичком тако образована као да гледамо сам догађај, као на представи, или боље: као да и ми сами у њему представљамо, могућно је духовно пренашање у догађај и појава појединих осећања, својствених одношајима људским, који се у томе догађају износе.

Као што се из овога види, ова осећања задобијамо, кад се пренесемо у одношаје догађаја, т. р. духовно потонемо уњ и суделујемо у његовоме току. Али, када тако преживимо догађај, ми се можемо уздигнуши духовно изнад догађаја. Тада одношаји догађаја постају предметом нашега процењивања. То се процењивање врши оним ешичким судом, који се састоји у осећању одобравања или тпеодобравања према томе, да ли дотични одношај помаже или штети развитак целе заједнице. Тим се процењивањем образује савес ученикова, која се састоји у правилној примени осећања одобравања или неодобравања на поједине друштвене одношаје по њиховој вредности за самоодржање целине. Тако, етички процењујући историјске одношаје, долазимо и до моралнога мерила наших властитих радња, а одатле потиче, потом, силна снага за наш будући национални рад.

Приликом етичкога расматрања одношаја људских у извесноме историјскоме догађају, ми их можемо етички проценити атсолуано пили релативно. Апсолутно је процењивање, ако одо"бравање или неодобравање једнога одношаја зависи од његовога слагања или неслагања с моралном идејом, а релативно је, ако се одступање оправдава разним околностима. Народ апсолутно процењује, кад Вука Бранковића проклиње за издајство на Косову; критична историја релативно, кад покушава да објасни тај поступак његов намером његовом, да сачува од очевидне пропа- | сти један део војне снаге српске, а с њоме и опстанак српске