Учитељ

НАРОДНА ИСТОРИЈА У ВАСПИТНОЈ ШКОЛИ · 9

државе макар и у вазалној потчињености према Турцима. За одрзжавање националне свести апсолутно етичко процењивање је од велике вредности, а за правилно образовање савесша још од веће. С тога се у историјској настави, којој није главни задатак објективно проучавање догађаја, већ јој је објективно знање догађаја само градиво, само средсшво за постизавање образовања националне свести, и у овој опет способности етичкога процењивања историјских догађаја, увек апсолутним етичким мерилом мери сваки одношај. Можда би у томе случају по негде били објективно неправедни (као што је случај с Вуком), али би за потомство тиме много учинили, јер би оно задобило правилно етичко мерило, не» зависно од обзира на околности, и не би, релативно процењујући дошло до диспозиција за релативно процењивање и својих властитих поступака.

4. Пекада се главна пажња обраћала на савлађивање историјскога градива, јер се држало, да је циљ историјске наставе у самоме градиву, дакле објективан. Данас се сматра, да је градиво само средство, да се њиме утиче на развијање мишљења и осећања, као што је напред изнето. Према томе одношаји, који чине историјску садржину, морају се у детаљима преживе, да би се добио онај принос, који се од таквог обрађивања историјске наставе очекује, али се не полаже толико на то, да се то градиво у тој опсежности и у неизменљивом реду и утуби (запамти). Пекада се цело градево, које се историјском наставом пређе, морало, честим понављањем, и запамтити и то у оној опсежности и ономе стилистичкоме облику, како је предавано. Отуда честа и досадна понављања непромењенога градива и отуда скраћивање градива до концизности и цепкања догађаја у одељке и одељчиће, да би се лакше запамтили, као што се находи у нашим историјским уџбеницима. Таквим радом се ступа на земљиште дидактичкога материјализма (јер се градиво сматра као циљ, а не као средство) и историјским се градивом једнострано оптерећује само меморија ученичка.

Данас се већ више не полаже на то, да се историјско градиво и запамти у првобитној потпуности, ако је оно само уздрмало дух у првој обради т. ј. ако је пружило довољно социјалних представа као емпиричкога материјала за образовање појмова и изазвало осећања у вези стим представама. Само пак градиво се обнавља иманентном репетицијом т. ј. не у првобитном облику, већ са других гледишта, како буде потребно за нова предавања.