Учитељ

мисли 141

досадно и мртво. Живећи удаљено, међу простим, необразованим светом, опет треба да има узвишену душу ради очувања важности свог позива и својих убеђења, без чега никада не може задобити уважење и поверење породица. Он је дужан да влада и ретком скромношћу и ретким сталним карактером, да не буде покорним слугом свијех и свакога, и ако се налази положајем у друштву мањим од многих. Он је дужан у свему служити са пример свој околини, сваком припомоћи и делом и саветом, не помишљати о промени начина живота, бити задовољан својим положајем, уверен будући, да је корисан и потребан оном месту, коме је додељен; једном речи: треба да је готов свестрано се жртвовати за корист народног образовања, посветити цео живот у служби млађој браћи. % # =

Треба добро волети свој посао и ученике, па да не буде досадно непрестано бити међу њима; потребно је добро здравље, па да се издржи готово непрекидни рад; потребан је такт и вештина, па да се велики број ученика претвору у једну заједничку братску породицу.

Рад учитеља народне школе захтева самопожртвовање. Она средства, којима располаже влада, поједина лица и друштва, неће никада у стању бити да пруже положају учитеља онолико примамљивости, колико ће он користи допринети. Оне обавезе, које он на себе прима, нису у вези са богаством, ни са великим именом. Проводећи цео живот у једноликом раду, могао би он клонути духом, кад неби налазио силу и ослонац у нечем другом, овим личног интереса. Потребно је, дакле, да се одушеви и подржи дубоким појимањем моралне важности свог дела, те да му правом наградом за његов труд служи задовољење, што доприноси корист људма и у тишини помаже њиховом напретку.

Шер: Добар народни учитељ дужан је имати ова својства: природно расположење за свој рад; дар психичке анализе; способност побеђивати рђаву диспозицију духа; отворен карактер; неуморно отимање за живи и правилни рад; врући осећај у радости и раду дечијем; разумљивост и јасност у говору; јака верска убеђења; неуморну тежњу за самообравовање, љубав ка науци, вештини и природи; правилан поглед на народно образовање, моралну енергију и лични понос, којим се задобива уважење и поверење, а отклања са благородном гордошћу све што је ниско.

Де Жерамдо: Дани су наставнички пуни, његов рад миран, одређен, али неуморан даје цену сваком моменту његовог живота; деца му радосно журе; он је међу њима као отац; они се на све могуће начине труде, да му се допану, бојећи се, да га не наљуте. Он види како се пред њим живо развијају њихове умне способности и душевна својства; он непрестано пожњева у исто време кад и сеје. Његова је школа као малени свет, у који прониче светлост разума, топлота добрих осећаја, где влада ред, пристојност и доброта. У часовима одмора између лекција, он