Учитељ

'пз МЕТОДИКЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА 151

појединачних, правилно везаних елемената знања, у толико јеи више тачака за њина везивања и у толико је веће могућности не само да се знања умножавају, већ и да се дође до дубљег познавања ствари. -

При грађењу наставних програма гледа се да се у њих унесе градгво, које ће одговарати васпитном циљу школе и начини распоред, како не би било празнина и непотпуности. Алп свакодневно искуство тврди да је п поред тога наставно градиво скоро увек непотпуно и без довољно узајамних веза. Овде може много помоћи лектира. Она има да пружи у лепом облику свеже, заокругљене и пуне живота слике из прпроде и људског живота, а пред ученика да изиђу предмети наставе у новој светлости, да се јаве нове страпе и да дотле незапажене појединости добију интерес. Добијањем нових знања лектиром се проширује круг знања; само ми не мислимо да треба да се читанка спусти дотле да буде што и уџшбеник из осталих предмета, који је налик на костур, који има настава мевом и крвљу да попуни и оживи. Један методичар вели о знањима на овај начин задобивеним овако: „ствари из спољашњег света ученик најбоље памти онда, ако стоје у пуној светлости његовог интереса; јер овде памћење није само грозница хладног рачуна, него целокупне и живе унутрашњости његове, у којој као живо јединство делају разум, фантазија и осећања.“

Пошто дакле лектира проширењем знања допуњује осталу наставу испуњавајући празнине у њој, то се она јавља као згодно срество за стварање мисаоног круга. А у колико су с мање празнина различни редови представа међусобно спојени, у толико је лакша и њихова комбинација у појмове, суђења и закључке, или друкчије речено она јако пошпомаоке исказивање мисли.

Али тога не може бити, ако се вештина читања примењује само у причама, причицама и баснама, или кад учитељ мисли да је какав читаначки чланак довољно обрађен, ако се Мостигну први циљеви читања; разумевање и умешност говора. Тиме се ученици врло лако наводе да мисле да читање служи једино забављању. Из тога погрешног ехватања у неколико се објашњава и склоност ученика да узимају за лектиру лаке и забавне списе, као и то, да се читанка на крају школска године баци.

У обради лектире ученик треба да позна њену велику вредност : како она, пружајући корисна знања, може да обогати и образује дух. Али је за то потребно да се на часу читања не тежи само за тим да се постигне вештина читања, него да се прочитано и запалити, нарочито ако се учитељ чешће враћа на већ обрађену лектиру, како би је освежио и у целини и у појединостима. На тај се начин ученик упућује да цени садржину своје читанке и да схвати како лектира има да служи и важнијим циљевима него што је само забављање.

6). Као срество за образовање важна је лектира и у томе, што се њоме постиже онај међусобни унутрашњи однос свију наставних предмета, што потпомаже концентрацију. Школска на-