Учитељ

из ШКОЛЕ И зА ШКОЛУ 152

Дидактика, пак, новијег доба одређује овој настави као задатак у основној школи: упознавање природнит предмета ц појава у одношају њижову према човековоме оживошу и пружа јој, или управо захтева једно најважније средство за успех: очигледност. Очигледност је дидактичко начело, које захтева да се пред децу износе предмети п појаве, које она могу посматрати.

Очигледност се захтева код свију настава: захтева се код математичке наставе, где се у основној школи предаје елементарно рачунање (ве аритметика и геометрија у научном смислу): захтева се у религијској области, где основна школа хоће да зна само религијску очигледну наставу -— не религијско знање у догматичкој форми; захтева се код евију предмета у основној школи, али код наставе природних наука као да важи за први и најважнији захтев. „Елеменшарна посмашвања природе,“ пли „Јестаственичка очигледна насшава“ или „Познавање природе“ може се најзгодније рећи за ову наставу и њене начине учења у основној школи.

Још Бакон Веруламски је захтевао да учење природних наука почне посматрањем ствари и појава из природе.

Његеву мисао је прихватио Коменски, који је још у „Материнској школи“ захтевао да малена деца упознају воду, кишу, снег, лед, гвожђе, биљку, птицу итд.

Росов је збиљски захтевао очигледност у природним наукама. Он захтева да се деци покаже ваљак, котурача и др. апарати за ратарске послове, како би могла изучити њихову употребу.

Ну, поред свега тога још за дуго после Рохова није се знало у основној школи радити правилно у наставни природних наука. Песталоци пи његови најближи сурадници нису ни унапређивали наставу природних наука у основној школи.

Тек Дистервег показа 1884. г. у своме „Упустшву за образовање немачкиг учишеља“ пут од Поа ка законима и од закона ка. природној снази.

Године 1850. појави се о томе важно дело за учитеље и осневне школе од Јована Крипера, директора семинарије, чија се „Школа физике“ и „Основи фивике“ још и данас у где којим школама, о требљују (Визетаоп 1908. г.).

Од 1879. год. почеше се одвајати природне науке од наставе читања и добијати часове у наставним плановима.

Данас, пак, сасвим је јасно, да настава природна наука може постићи свој задатак само тако, ако се ослободи механичког брбљања и пренесе на очигледно посматрање и изучавање природе. да ову наставу више вреди природа, но ева остала средства. Тако кад се предаје о каквој биљци, њу треба посматрати на месту где расте. Кад се предаје што из Зоологије, децу треба упутити да сопственим очима разгледају живот и рад дотичне животиње: нека, виде како ласта гради гнездо, како детлић пузи и тд. Кад се предаје о храни, нека виде како се добија брашно, нека разгле-